Анали Правног факултета у Београду

УПРАВНО ПРАВО КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА

je пре тога у Француској преовладавала Наука о управи ( эт ), Управно право било je хаотично изложено, односно као скуп емпиријски сакупљених гледишта, која су била мање или више несагласна и произвольна. Тако се код оннх који су студирали Управно право у Француској пре 1890. године „створило уверење које je било тешко одсхранити: да je Управно гграво неразумљива грана права, за чије je познавање потребно више медшрије неш~иитетштетаlије--и-да се о тиј лгатеряфи"Шsже”писати самсГуз законски текст" С 2B ). Правни факултет у Паризу 1913. године одлучио je да се укине писмени испит из Управног права са мотивацпјом да je немогуће састави-_ ти писмени задатак из те матери je без збирке текстова (- 9 ). 11роф. Жез, корн све ово истиче, подвлачи да излагања основних начела појединих правних дисциплина не смеју бити апологетична, већ се морају изложити објективно и дати непристрасна објашњења ( 30 ). Ако се има у виду овај реалистички начин излаганьа позитивног права и уз то примењују сви савремени методи научног истраживања, онда се с правом може рећи да и обрада позитивног права може бити научна дисциплина и да, према томе, и Управно право може бити, са мање иди више успеха, Наука управног права, у којој поред дескрипције мора бити синтеза које доприносе упознавању основних начела Управног права. Не губимо из вида познату мисао „један час синтезе претпоставља дугогодишње анализе” ( 31 ), али без ових напора нема ни научне дисциплине. 6. Нема сумвье да за проучавање управе и обраду Науке управног права није довољно примењивати само правне методе истраживања. С обзиром на посебну природу јавне управе и управљања, као и многобројне њене сложене односе и задатке, Наука управног права морала би имати у виду не само правне факторе који утичу на развој Управног права већ би се морали узети у обзир у одговарајућој мери и а посебно политички, односно друштвенсьекономски фактори који свакако' утичу и наУголожај управе и њене односе у друштву, па прематоме и на Управно право jep je право несумњиво одраз друштвене стварности. Иако потпуно политиколошко и социолошко проучавање управе и управљања спада у домен Науке о управи, која би морала бити извесна социологија управе, и Наука управног права не би смела остаги само на дескриптивном излаганьу позитивногЈтрава. Није спорно да je метод, за сваку науку, интелектуални процес сваког сазнања, али методологији није циљ само сазнавање, већ je ово сазнавање нужно ради омогућавања и олакшавања акдије ( 32 ). И најновија совјетска правка литература истиче да правна наука има и практичан циљ. Под утицајем промењених услова живота који утичу на правно регулисање друштвених односа, и правна наука ко ja прати дејство друштвених фактора на примену нормативних аката својим теоријским конструкцијама утиче да се, с обзиром на измењене услове, издају нови закони или други правни акти, који би, следствено, морали бити савршенији од претход-

(27) G. Langrod, op. cit., стр. 98, 104. (28) G. Jèze, op. cit., стр. XII. (29) G. Jèze, op. cit., стр. XII, примедба 1. (30) G, Jèze, op. cit., стр. XII.

(ai) C. Bouglé: Qu’est ce que la sociologie, Alcan, Paris, 1939, стр. 1.

(32) L. Boulet: La méthode en science administrative, чланак y књизи Traité de sciencé administrative, Mouton, Paris, 1966, стр. 127.