Анали Правног факултета у Београду

48

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

них закона и акаха, јер више одговарају новим условима живота ( 33 ). О туда пород дескрипцпје у позитивноправннм наукама, која je неопходна, и у Управном праву, за утврђивање правног положаја управе и њених односа у друштву, нужно je системском обрадом позитивног права утврдихн и систематизовати основна начела Управног права и правне категорије и појмове одређених правних институција. У ствари, ради постизања оојективног сазнања нужно je, како je добро речено, да се „тачним научним истраживањем утврди нужносх одреЬеног система друштвених односа и утврде што похпуније оне чињенице ко je му служе као полазна тачка й упоришта ( 34 ). Овакав методолошки приступ обради Управног права може дрпринети јаснијем упознавању и разумевању управе и њених односа у друштву и тиме уједно допринети и правилнијој делатности управе. 7. Има гледишта која су против „ствараляпя птгтотш” v Управном праву, сматрајући да они који „граде поЈмове” имају цил> да „обезбеде мир професора”, јер углавном професори и граде системе у својим делима, у којима излажу основна начела Управног права на основу позитивног права и анализе управне и управно-судске праксе. По овом гледишту, које у Француској заступају извесни угледни правници из Аржавног савета, насупрот тражењу и утврђивању „битних особина појединих институција”, истине се да би француско управно судство требало да примењује метод који приликом решавања има у виду само „конкретно стваоност”. одјносно узима у обзир само оне акте који одражавају њихово „друштве-јго постојање” С 35 ). Нема сумње да je систематизација у праву неопходна. С обзиром на то да je нравна норма општа па према томе апстрактна, правна наука мора тежити упознавагьу и утврВивагьу одреБених категорија и појмова у праву који одражавају објективну стварност. Стога се у научном излаган>у позитивног права, а посебно Управног права, из правних норми као и из управне и управно-судске праксе, морају после анализе свих елемената и фактора који ухичу на одре Вене односе и институције, путем синтеза, истаћи основна начела Управног права и основна општа обележја одреВених правних појмова и институција, која морају имати и одре Вени утицај и на примену права и судску праксу. Ово тим пре што право има у друштвеном животу и одређену функцију, и то функцију сигурности у правном саобраћају и обезбеђења законитости и права граБана ( 36 ). Ако би се прихватило гледиште које je против „стваралаца система” у правним дисциплинама, и оставило судовима да изричу право само на основу своје оцене „конкретних околности”, без обзира на одреВени систем права и утврВене категорпје и појмове, очигледно je би ово водило правном егзистентппализму. који би свакако магье обезбеВивао сигурност правног саобраћаја. Отуда се исправно истине: „Ако постоји веза измеВу

(33) Д. А. Ямпольская: О соотношении науки управления и правовой науки, у књизп: Научные основы государственного управления в СССР, Издательство »Наука«, Москва, 1968, стр. 66. (34) Карл Маркс: Капитал, Култура, Београд, 1947. Поговор II издање, стр. LIII. Види и. В. И. Лењин; Шта су пријатељи народа. Изабрана дела , Култура, Београд, 1948, Т. I, књ. 1, стр. ПО—lll. (35) М. Chenot: La notion de service public dans la jurisprudence économique du Conseil d'Etat, Etudes et Documents, Paris, Sirey, 1950, стр. 77. (36) Jean Rivero: Apologie pour les faisseurs de systèmes, Recueil Dalloz, 1951, Chronique XXIII, стр. 100.