Анали Правног факултета у Београду

49

VrtPABHO ПРАВО KAO НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА

„мира професора” и „стабилности правних категорија”, мир професора постаје једно од најдрагоценијих добара у друшхвеном животу, јер стабилност правних категорија представлю за граВане могућност да упознају рравне норме и да унапред сагледају последиие своје делатности ттттознячи да у складу са одреВеним поретком мгшу-кориг.тити право слободешпто не бц могли чинити они кош не знају последице својих__ралњи. Y свету Кафкиног „Процеса” за професоре нема никакие сигурности; нема, такоВе, ни стабилних правних категорија; нема правних норми које се могу знати, постоји над човеком само притисак закона који он не зна и који je само мистериозна маска власти” ( 37 ). Саглашавање са овгш гледиштем никако не значи да се губи из вида динамична друштвена стварност, која неминовно доприноси променама не само у друштвеним односима већ и у дотада утврВеним основним начелима и правним категоријама и појмовима. Напротив, свакако да .дареВени ппавни систем и категорије могу еволшрати и да стари систем уступа место новом систему, који долази као одраз друштвене стварности и фактора који утичу на развој права, али je несумњиво ,да сигурност правног саобраћаја и обезбеВење законитости и права граВана одреБенн пршзшх'Утстем и одре Вене правке категорије .јНШЈмше’ Задатак je Науке управног права, као и сваке друге позитивноправне дисциплине, да исгоаживатьем објективне правке истине одреВеним методолошким путем доВе до одреВеног система Управног права у коме ће бити одражена не само основна начела система већ и одре Вене правые категорије и појмови за одре Вене друштвене односе и институције, чиме се омогућује што ефикаснија примена позитгшног права и уједно доприноси заштити законитости и права граВана. Могло би се основано рећи да се Управно право, које je првобитно било право које je штитило привилегије управе, у свои развоју преобразило у право које обезбеВује законитост и штити права граВана и тако подвргава управу праву С 3B ). Од раније полицијске државе, у којој je управа с?ума одреЁивяла своја интерна,правила понашања. савремена држава, а посебно социјалистичка, мора бити правна држава у којој ће граВанин у односу према управи бити субјект права са одреВеним и дужностима и правима, и у којој ће друштво, преко самоуправљања у радним организацијама и друштвено-политичким заједницама, нормативным актима подвргнути управу праву, што уједно значи да граВанима и радним организацијама морају бити обезбеБена и правна средства за заштиту њихових субјективних права и судска контрола управе. Све то указује да je Управно право научна дисциплина и да Наука управног права не проучава само формално организапшу.и делатност управе, веВ je сазнање о ооганизапији и делатности упоаве нужно да би се стекло објективно сазнагье о односу о узајамном односу прјединих органа_управе, као и о односу радних организацийа и.управе, чиме се уједно проучава je управа стварно подвргнута праву, колико je обезбеђена законитост, колика je судска контрола рада управе и колико су заштиВена права граВана и радних организација. Према томе, проучавање односа граВана и управе није правна вештина, веВ са-

(37) Jean Rivero, op. cit., стр. 101. (38) G. Langrod, op. cit., стр. 98, 103—105.