Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

њивању обима саме неимовинске штете (па и величине накнаде). Али то са теоријске тачке гледања не мења ништа. Решења свих правних питања мора ј у теоријеки бити чиста, морају бита ippa з једне концепције, јер то утиче и на избор решења других питања (где практични резултати у много већој мери зависе од изабраног решења). По нашем мишљењу, и овде као и код штете на ствари, на досуђени износ накнаде штете камате почињу тећи са даном правоснажности пресуде којом се накнада досуђује. Са овим датумом и овде имамо једну перфектну новчану тражбину која се у нравном животу понаша као тражбина која од почетна гласи на новад (дакле као код новчане штете). 14. Закључак. Да резимирамо. Код новчане штете камате теку од дана настанка штете на номинални износ иницијалне штете, и то без потребе да штетник (дужник накнаде) буде стављен у доцњу. Неисплаћене камате се аутоматски капитализују и тако и саме почшьу доносити камате. После досуђења накнаде камате теку на досуђени износ, такође без потребе стављања дужника-штетника у дощьу a капитализирање неисплаћених камата врши се на исти начин као и пре доношења пресуде. Код штете на ствари и код неимовинске штете, на досуђени износ главног тражења камате теку од дана правоснажности пресуде којом се досуђује накнада, на исти начин као код новчане штете. То исто важи и за капитализирање неисплаћеннх камата. 15. Не верујемо да ће се правило усвојено у нашој судској праксн одржати у будућности. Y сваком случају, оно се не може одобрити. За различите случајеве дато je исто, једно „средње” решење. Али „просечна правда” вишеструка je неправда. За вишу социјалну правду потребна су изнијансирана решења. Qui bene distinguit bene docet.

Ар

Обрен Станковић

РЕЗЮМЕ О процентах на присужденные суммы возмещения ущерба в уголовной ответственности По мнению Верховного суда Югославии, на присужденные суммы возмещения ущерба проценты идут со дня вынесения определения о наступлении просрочки должника, а в случаях же, когда такового определения не было раньше вынесено, проценты исчисляются со дня подачи иска. Автор не согласен с данной точкой зрения, находя что необходимость определения о наступлении просрочки не оправдана в случаях, когда имеет место и уголовная ответственность. По мнению автора следует проводить различие в зависимости от рода ущерба. В случаях денежного ущерба (вреда, выразнвщегося с самого начала в деньгах) проценты следовало бы исчислять со дня возникновения ущерба, исходя из номинальной суммы причиненного вреда, при чем нет никакой необходимости выносить определение о наступлении просрочки со стороны причинителя ущерба. Неуплоченные проценты автоматически исчисляются и причисляются к сумме причиненного вреда и таким образом начинают сами приносить проценты. После судебного решения о возмещении вреда проценты идут на присужденную сумму точно также без необходимости вынесения определения о наступлении просрочки, а исчисление неуплоченных процентов происходит таким же образом как и до вынесения судебного решения. Что же касается вреда, причиненного имуществу (уничтожение или