Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

правник имања (старалац имовине чији je сопственик непознах). За лице које се налази под старателством употреблавала су се два назива: штићеник (малолетник), скрбленик (лице лишено пословне способности). Ове терминолошке разлике доводило су до извесне забуне, а имале су више историјски него практичан знача), па их je требало уклонит. Стога je Комисија стала на становиште да ову ствар треба поједноставити, Од глагола „старати се” требало би усвојити називе: старателство, старање, старалац, а од глагола „штитити” назив штићеник за све оне који се под старателством налазе, без обзира на њихове године и степей њихове пословне способности. Народна скупштина je усвојила Нацрт основног закона о старательству са извесним изменама, које се углавном односе на питагье шта треба да обухвати савезни закон о старателству, а шта закони појединих република. Тако су из Нацрта изоставлени они чланови који се односе на начин чувагьа, обезбеђења, отуБена и оптереВења штићеникове имовине. Та питана оставлена су у надлежност републичког законодавства. Комисија je приликом израде нацрта савезног закона о усвојењу утврдила најпре начела на којима ће почнвати ова установа, па тек онда приступила уобличавану и редиговању текста. Комисија je приликом редиговања имала у виду следећих неколико начела: Прво, усвојење у социјалистичкој земли треба да буде установа која ће послужит као мера за збрињавање малолетне деце која немају родитела шли чији су родители у немогућности да се о њима старају. Према томе, може се дозволит да се усвоје само малолетници испод 18 година живота. Тиме се одступило од оног класичног схватања, које je било на снази у старо) Југославији, по коме су се могла усвојити и пунолетна деца. Друто, усвојење би се могло вршити само у интересу малолетне деде, и то треба ставит у први ред. Према томе, не сме се дозволит да буду усвојиоци она лица која нису подобна да у потпуности одговоре овој дужности и да правилно штите интересе усвојеног детета. Ту треба нарочито водит рачуна о моралној подобносхи усвојиоца и о његовом здравственом стану, да се тако не би довео у питање одгој и изложило опасности здравље усвојеног детета. Овом приликом поставило се питане да ли треба дозволит да може усвојити туВе лете онај који има своје роВене деце, јер би се тако могли окрнити интереси роВене деце. Комисија je усвојила мишлене да би се и у таквом случају могло дозволит усвојене, с тим што би се усвојиоцу дала могућност да ограничи или исклучи наследна права усвојеног детета. Треће, усвојење би требало да буде трајна веза измеВу усвојиоца и усвојеника, која би се могла раскинути изузетно и само у законом предвиБеним случајевима. Раскид треба нарочито дозволит кад интереси усвојеног детета то налажу. Тако je у Нацрту закона о усвојену наглашено да се усвојење може раскинути решенем органа старателства, кад се утврди да то захтевају оправданн интереси малолетног усвојеника (чл. 16. Нацрта). Аа би се што боле заштитили ти интереси, дозволено je сваком граБанину да поднесе представку органу старателства да се такво усвојење раскине. Било je речи и о томе да ли би било целисходно да се уведе и код нас установа потпуног и нераскидливог усвојења по узору на нека страна,