Анали Правног факултета у Београду

7

ПРОЦЕС КОМЕРЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ ГРАБАНСКОГ ПРАВА

уоггште, захтевао je да се уз правила о приватноправним односима који произилазе из привредних односа, додају и заједно с њима испреплећу разна правила техничке заштите, хигијенских мера, безбедности, али у исто време и ризика, који често сносе обе странке у пословном односу, и тако даље. Пошто те мере представљају нешто што се формулише ван привредног права, али се уноси као резултат утврђеног искуства у привредно право, то и оне постају део комерцијалног права. Подвлачи се да њихова суштина не излази из важности дејства правног односа странака, него из друштвене опасности која се за њих везује. Зато се ове последние не могу утоворно отклонили вољом странака, већ оне, као и регулисање односа тих последица, постају правила која чине саставни део комерцијализованих односа. Новија проучавања права указују да je нужно да се из грађанског права изузме велики број таквих односа који произилазе из одређених активности и да се, бар док такав однос траје, вежу, за комерцијално право. Навели смо напред пример тзв. контрактирања производње шећерне репе. Али то je само један пример, иако je он постао класичан и типичан. Низ сличних примера постоји у свакодневној пракси. Напоменућемо неке од њих. Подвлачимо да смо далеко од тога да тим навођењем исцрпимо листу пребацивања уговорних граВанских односа код нас у Југославији из граВанског у привредно право. Ево неких од тих примера: уговор о тову уступлене стоке (нарочито свшъа и говеда) са индивидуалним пољопривредником; уговор о сађењу одређених пољопривредних култура (нарочито индустријског била, као што je дуван, лан, сунцокрет и друге уљарице) од семена које друга сауговарач даје индивидуалном пољопривреднику; уговор са непрофесионалистом да на одреВеној релацији (обично у близини своје куђе) својим запрежним возилима, када се. појави потреба, превози известан материјал по унапред одреВеним условима и тарифама; уговор са непрофесионалистима-индивидуалним пољопривредницима да својом запрежном стоком на одреВеним местима пута извлаче запала моторизована или механизована превозна средства (познајем такве уговоре из времена кад су код Дубоке, близу Умке, биле рупе, са водом и блатом на друму и фирме које су свакодневно ту вршиле превоз морале себи осигурати овакву „испомоћ”, која je функционисала у свако доба дана и ноћи); уговори са индивидуалним рибарима да учествују у кампањском риболову који организују рибарске привредне организације, под условима деобе улова по обичајном риболовном праву, саобразно њиховом доприносу индивидуалног рада или рибарица, односно алата; уговор о повременом рашчишћавању јавних путева од стране индивидуалних пољопривредника-становника из околине и власника превозних средстава ради рашчишћавања пута после минирања или оброна; форфетарни уговор са становницима поред јавних путева за сарадњу на отклањању леда и снега, док не дођу редовна средства механизације; уговор о преузимању служби утоварних смена на железничким или камионским станицама за утовар примљене робе у време кампање ангажовањем непрофесионалних транспортера; као што постоји и низ других типизираних повремених уговора ове и сличне врсте, које привредна предузећа склапају са индивидуалним земљорадницнма или другим „приватнидима". Карактеристично je за ове уговоре да се они склапају између привредника с једне стране, и других субјеката који немају характер привредника. А а су то у ствари уговори о делу, обавези на пружање услуге