Анали Правног факултета у Београду

8

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

или ангажовању за пружање евенхуалне услуге, до које не мора доћи, али која се очекује. Да предузеће као професиоиалиста у тај уговор унося услове и инструкције за обављагве услуге, који захтевају нека стручна знагьа и ти услови и захтеви прелазе оно што je уобичајена садржина нормалног граЬанског уговора о делу. Такви уговори обично садрже клаузуле о пеналима, одговорност посленика за накнаду пословне штехе коју би због неизвршегьа уговора претрпео сауговарач. Међухим, тај сауговарачнепрофесионалисха није у раднохм односу са предузећем, већ у једном специјалном уговорном односу, за који схранке предвиВају да се регулшне по извесним узансама или привредним прописима, баю непосредно предвиЬеним за извршеше хаквих уговора, било да су у вези са хаквим операцијама (нпр. екипа за уховар и исховар робе везана je за железничке правилнике о хоме, екгша за рашчишћавање друма од мина и камења мора водити рачуна како се и где се исховарује покупљени сплит, која су правила за посипање друмова у случају леда, како се врши улов рибе по привредним прописима, итд.). Све су то случајеви који су изван правила и праксе граЬанског права. Исто тако, одмеравање пенала и пословне штете не врши се по граЬанском праву. Зато странке везују ове уговоре за привредно право и за надлежност привредних (трговачких) судова. Подвлачимо да странке то не раде из неких чисто теоријских разлога, него у првом реду практичних, руководећи се правилом да за трговачко право и његову примену важе друга методы тумачења уговора, процене важности његових последица, и да се у трговачком праву и уговорне формуле и поступци странака више објективишу, више приближују објективисаним последицама акције и пропуштања, него што je то случај при тумачењу грађанског права. Нека законодавства, као најпознатији пример наводимо пзвајцарски Облигациони кодекс, напустила су праксу раздвајања комерцијалног и граЬанског права. Овај релативно најмлаВи кодекс у Европи (1912), пошао je од претпоставке да се у облигационим односима све магье сачувао патријархални, то јест граВански поглед на облигационе односе и да су становници Швајцарске и у том погледу изједначили своје односе са комерцијализованим активностима. Зато не постоје два швајцарска кодекса о облигационом праву, него само један, који je пошао од претпоставке да je цивилно облигационо право претрпело утицај духа комерцијализадије који влада швајцарским грађанским друштвом и да се швајцарски граЬани на подједнак начин као и швајцарски привредници руководе у својим тражбеним односима. МеЬутим, у ствари и јесте и није тако у пракси. Швајцарско законодавство обилује све већим бројем специјализованих прописа у области облигационог права. Ти прописи све више носе обележje чистог професионалног трговачког права и по својим објектима не улазе у правну ризницу коју швајцарско друштво употребљује ван професионалних комерцијализованих односа. Примера ради наводимо да у материју савезног законодавства у Швајцарској долазе прописи о новчаном промету, банкама, лутријама, берзама, међукантоналном и меЬународном транспорту, пловним рекама, итд., и то су сигурно чисто одредбе трговачког права, као што je и право о осигурању у Швајцарској предмет брижљивог правног регулисаша од стране савезног законодавства и подлеже, у последнем степену, јурисдикцији посебног Савезног врховног суда за