Анали Правног факултета у Београду

145

НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СТАРИХ, КОДЕКСА

закона, у ствари су законодавци хтели савладати отпор маса који je постоjao против нових закона, не салю зато што су стари обичаји уживали велики углед услед примењивања од памтивека, него првенствено зато, што су стари обичаји носили у себи много трагова родовско-племенскога и сразмерно демократскога друштва, док су нови прописи кодекса највећим делом били израз ојачале класне владавине израслих владајућих класа робовласника или феудалаца. Ако ово што слю напред изложат применимо мало конкретније на текстове старих кодекса о којима смо говорили, видећемо, и на основу салю неколико примера, да су кодекси доиста постали у време друштвених прелома, када се старије желело заменити новијим, а не када се хтело старо афирмисати. Ако, на пример, имамо у виду друштвене услове под којима je донет Хамурабијев кодекс, онда знамо да je он настао после великих Хамурабијевих освајања, којима je овај потчинио својој власти огромне нове области, које je желео чврсто ујединити. Војно и политичко уједињење требало je да ce цементира још и правним уједињењем, тј. увођењем новог јединственог законика за делу облает, уместо веома разноликих правних прописа који су дотле важили у тим покрајинама. Сем тога, Хамураби није био само велики војни освајач, него и политичар и државник, који je лшого допринео убрзању развоја робно-новчане привреде у свом великом царству. И тај мотив га je руководи© када je прописао правила за разне трговачке послове и привредне делатности, који до тада или уопште нису били познати, или су били врло слабо развијени. Није случајно што старогрчки законодавци Солон, Ликург и други, нису припадали старој аристократији својих земал>а, него новој средњој класи трговаца, предузимача, бродара и сл. Њихови закони настали су у тренутку када je тај средњи слој пословних људи све више потискивао стару землзопоседничку аристократа ју. Аолазећи на власт, трајно или привремено, они су доносили законе којима су желели да реформингу обичајно право које je привилегисало стару родовску аристократију и да заведу право које je више привилегисало тај нови градски трговачки слој. Зар није Солонов пропис о укидању сељачких дугова управо најубедљивији пример за ово? Сељаци су били задужени првенствено код старе аристократке. Укинути те дутове значило je истовремено нанети тешку материјалну штету старој аристократији, као и политички придобити селаке на страну средњег слоја градских трговаца. Закон XII таблица донет je у тренутку када су дуге борбе између плебеја и патриција у старом Риму биле решене неким компромисом, који, додуше, није укинуо потпуно власт старе патрицијске класе, али je ипак отворио врата власти и новом ојачалом средњем слоју плебејаца. Занимљиво je поменути да има случајева и у Асирији и у Грчкој да се нови законици стварају, додуше, у старој постојбшти, али у еврху примене у некој новој колонији или освојеној територији. Знамо да je тзв. Стари асирски закон донет у Асирији, али ради употребе у једној новој асирској колонији у Малој Азији. Сличних примера има више и у Грчкој. Y старом крају још нису наступило битне друштвене промене, па