Анали Правног факултета у Београду

264

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

пољска подвлачи да службу друштвеног књиговодства не може сматратн недржавном установом, како то наводи проф. Поповић, „јер то не произлази из характера њене функдије, нити из характера правних метода које она примењује” (стр. 21). Ц. Јампољска побија аргумент проф. Поповића да je служба друштвеног књиговодства недржавни орган због тога „што она врпш своју делатност независно од било ког државног управног органа и потчињена je само закону”. По њеном мишљењу, „овај аргумент није убедљив” јер, иако je суд независан орган који врши своју делатност на основу закона, „проф. Поповић несумњиво сматра да je у садашње време суд у Југославији државни орган” (стр. 21). Y погледу самосталности органа управе Ц. Јампољска истине да се из уцбеника види да још увек у југословенском управном праву постоје разне форме руковођења нижим органима од стране одговарајућкх савезних и републичких органа управе (стр. 21). Посебно се то види, како то истине Ц. Јампољска, из књиге проф. Поповића у којој се излажу права виших органа да издају различите инструкције нижим органима управе, као и у праву инспекције од стране савезних, односно републичких органа. Отуда Ц. Јампољска закључује: „Без обзира на то како писац тумачи читьенице које je навео, у Тутославији се ипак остварује централизација и очевидно не може да се не остваРУЈе” (стр. 21). Што се тиче демократизације југословенске управе, Ц. Јампол>ска истине да je писац навео доста нормативног материјала који потврђује овај процес. Ц. Јампољска посебно подвлачи: „Могуће je не сагласити се с оценом проф. Поповић коју даје у овој књизи о значају процеса демократизације за даљу судбину државе, али чињеница je да тамо несумњиво постоје фактори демократизадије” (стр. 21 —22). Y закључку Ц. Јампољска указује на тешкоће око превода терминологије, али се нада да ће и перед нзвесних недостатака читалац наћи у књизи много интересантног, посебно у погледу фактичког материјала неопходног за упознавање југословенског управног права (стр. 22). Подвлачећи значај овог првог корака од стране совјетске издавачке делатности да упозна совјетску јавност с појединим правним дисциплинама југословенског права, указао сам и на извесне приме дбе Ц. Јампољске наведене у њеној уводној речи. С обзнром на ауторитет који Ц. А. Јампољска има у совјетској правној науци, сматрао сам да ваља посветити пажњу њеним примедбама којима je она са одређеном мером и несумњиво добронамерно дала своје оцене о извесним • гледиштима проф. Поповића ко ja je он изложио у свом уцбенику. Без обзира на то што се са нзвесним њеним примедбама не морамо сложити, оне могу бити корисне за размишљање о многим join нерешеним проблемнма нашег садюуправпог система који je још увек у процесу. Имам утисак да би најосновнији закључци Ц. Јампољске у погледу основних начела југословенског управног права морали да претрпе нзвесну корекдију. Њена закључивања у извесним случајевима не одговарају јутословенској стварности, а до таквих закључака je несумњиво дошла из два разлога. Прво, она полази од објашњења проф. Поповића која су дата за југословенског читаоца који je упознат са стањем ствари, али ова објашшења нису довољна за страног читаоца што Ц. Јампољска и сама истине (стр. 12). Друго, што je страном научном раднику тешко ући у један систем управног права који je у многим хачкама различит од права његове земле. Наведени разлози су свакако допринели извесним ставовима Ц. Јампољске о којима се може расправљати. Да није тога било, можда би и сама Ц. А. Јампољска дошла до закључка, не да у Југославији није настао процес деетатизације, већ да je степей децентрализације и деетатизације у Југославији у извесним случајевима отишао и преко оног што се под овим називом обично подразумева. Имајући све ово у виду, ваља продужити рад на упоредноправном проучавању појединих правних института у совјетском и југословенском праву које he допринети нашем узајамном На овом послу улажу се код нас у Југославнји већ успешни напори и виде позитивни резултати за упоз-