Анали Правног факултета у Београду

265

ПРИКАЗИ

навање совјетског права. Y нашој правној литератури после ослобођења преведено je низ радова совјетских правника, а на том послу видна je и улога Института за упоредно право (Београд), као и југословенских правних часописа који прате развој совјехске правне науке.

Д. Б. Дешсовић

WÖRTERBUCH JURISTISCHER FACHAUSDRÜCKE, SERBOKROATISCHDEUTSCH, bearbeitet von Dietrich Frenzke und Mil.'ja Pajević. Kieler Schrifttumskunden zu Wirtschaft und Gesellschaft Arbeiten der Bibliothek des Instututs für Weltwirtschaft, Kiel 1967.

Позната je огромна научна и публицистична делатност Института за светску привреду при Универзитету у Килу. Поред редовних периодичних публикација, као што je Weltwirtschaftliches Archiv (4 свеска годишње). Die Weltwirtschaft (2 свеске годишње), серије студија (Kieler Studien, до сада изашло 86 књига) и предавања (Kieler Vorträge, до сада су објављена 52 предавања), Институт издаје у невезаном редоследу и равна друга дела. Y свим тим публикацијама има доста занимљивог материјала и за правнике. А сада je, у посебном низу радова (найме, у наведении Schrifttumskunden), као најновнја књига објављен Српскохрватско-немачки речник правних израза у обради Dietricha Frenzkea и Милије Пајевића. Ово je нети речник у поменутој серији. Али, док су ранији речници обрађивали првенствено економске изразе (од којих je један такође српскохрватско-немачки од истих обрађивача, док су остали италијански, шпански и португалски), ово je речник наших правних израза. Ова два речника наше стручне терминологије су један од многих доказа колико интересовање у свету влада за Југославију, њен развој и њено државно и привредно уређење. Речник правних израза обухвата малне 400 страница (чиме je за око 120 страница обимнији од економског) и, наоко рачунајући, неких 1400 речи и израза. Y Предговору се истине да су у Речник ушле речи српскохрватске правке терминолошје без обзпра на то да ли испуњавају све захтеве егзактности, савременог начина изражавања итд., јер да му je намена да олакша читагье и оне литературе која je намешена широј јавности и која je стога састављена на популарно-правном језику. To je за практичну употребу просечног читаода довољно, а исто тако потребно и за паучника који се у свои раду служи и материјалом из дневне штампе и популарне публицистике, али, у први мах би се могло мислити да предстЈвља сметњу за онога коме je такав речник потребан искључиво за научне или наставничке сврхе. МеЬутим, прелиставајући Речник види се да су се обрађивачи држали једног сразмерно високог мерила. А научницима и наставницима ће наведено упозорење аутора бити довољно да Речник уз такву квалификацију и употребљавају. Yoctbaom, ниједан се речник, па ни најбол>и, не може сасвим некритички употребљавати. На крају крајева, критички став онога ко се речником служи долази до изражаја приликом самог избора речи које су дате као превод. Ykoahko je рецензент у стању да просуди, у преводу je углавном дата немачка правка терминологпја Рајха. Можда je на ту чшьеницу требало упозорити читаоца, тим пре што се југословенско законодавство ослања више на аустријско, па би упореВење са старијом аустријском правном литературой могло изазвати извесну збрку, или je требало дати и аустријсконемачки израз (нпр. поред „Vollstreckungsgläubiger” и „betreibender Gläubiger”, поред „Darlehensvertrag” и „Leihvertrag”, односно „Leihe”, и др.)

9 Авали