Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

ИЗБОР ПРОФ. Ар НИКОЛЕ СТЈЕПАНОВИЋА ЗА ПРЕ АСЕ АНИКА ИЗВРШНОГ КОМИТЕТА МЕБУНАРОАНОГ ИНСТИТУТА ЗА ААМИНИСТРАТ ЙЕНЕ НАУКЕ

Од 2.—6. септембра 1968. године одржан je у Даблину XIV Међународни конгрес за административне науке који je организовао Међународни институт за административне науке, са седшптем у Брислу. На конгресу je било преко 500 делегата из шесдесет три земље свих континената и седам делегата међународних организација. Међу учесницима било je делегата из Чехословачке, Мађарске, Пољске, Румуније и Југославије (др Л. Гершковић, Инге Краљевић (Загреб), Анка Жигић (Загреб) и др Н. Стјепановић). Из СССР послата Су два референта али Конгресу нису присуствовали делегати. Главке теме Конгреса биле су: 1. Проблемы административне координације у материји друштвеног и привредног развоја; 2. Прилагођавање кадровске и персоналке управе друштвеним променама и 3. Заштита граЁана у управном поступку. За наредни период од три године Управно веће односно највипш орган управљања Међународног шхститута за административне науке изабрало je за председника Извршног комитета института досадашњег д\погодшшьег потпредседника проф. др Н. Стјепановића.

Решје и Регионализм. ЕВРОПСКИ ОАБОР ТРУПЕ ЗА КОМПАРАТИВНУ VПРАВУ АМЕРИЧКОГ АРУШТВА ЗА JABHY УПРАВУ организнрао je састанак на тему „Регионализам у европској управи: промјене у структуры односа између управе на централном и нижим нивоима”, који je одржан у Салцбургу од 21. до 33. октобра 1968. Састанак je окупио трупу научных радника Ёвропе који се баве изучавањем управе, као и неколико професора са појединих америчких универзитета: F. Morstein Marx и R. Schnur из СР РЬемачке, В. Chapman, М. W. Wright, G. Woodcock V. Britanija, H. A. Brasz и G. J. Heyne den Bak Холандија, H. Meyer Шведска, M. Levy и С. Pallazoli Италија, Е. Bock, A. Diamant, J. Fesler и R. Savage САД, M. Crozier и Viot Француска те Е. Пусић и И. Перко-Шепаровић Југославија. Сврха састанка била je да се установе промјене у интеракцијама између централног и осталих нивоа управљања, које je изазвао технолошки и опћи друштвени развој кроз стварање низа нових управних институту а међу којима регионалне институције заузимају истакнуто мјесто. Као основа за дискусију требали су послужити национални рефераты пред ставника појединих земаља. Писмено су поднесени реферати о регионализму у Холандији, Француској, Италији. В. Британији и Јутославији. Холандски реферат обрадио je проблем регионализма првенствено као проблем проширења аквдюног радијуса управних службы изазван технолошким и опћим друштвеним развојем, a који се у Холандији првенствено манифестира кроз повећање локалних јединица спајањем више мањих у једну већу и путем њихове међусобне кооперадије.