Анали Правног факултета у Београду

270

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

назвао решје нечим што није ни централни ни локални ниво управљања. Ару ги су заузели становиште да регион не ставља у питанье однос демократичности и ефикасности, већ да je то питање квалитативних промјена децентрализације тј. организирања једног политички и технички ефикаснијег локалног нивоа. Crozier je заузео становиште да je начин на који једна земља рјешава односе на регионалном нивоу необично важан за питање односа између демократичности и ефикасности, јер да у увјетима машинског система комуникација нестају могућности погађања (о интересима). Уводна дискусија завршена je примједбом Пусића да алтернатива ефикасност демокрација не погађа стварну суштину проблема, јер се о ефикасности може говорити само у односу на неки циљ који ce жели остварити, те да би стога у оквиру дискусије требало усредсредити пажњу на техничке и интересне аспекте регионализма. Даљња дискусија je била замишљена око неких релативно издвојених аспеката регионализма: регионализам и иегове импликације у односу на постојећу структуру власти, импликације регионализма у односу на кадрове регионалних нивоа, однос између функције и територија, те могућности иновације које регионализам крије у себи, на тај начин што je за свако од ових питана био задужен један учесник да да уводно излагање. Показало се, међутим, да je у диску сији тешко одвајати поједине аспекте регионализма; упорност којом су се неки проблеми поново врайали, указуje вјеројатно на њихову ургентност. Тако je проблем политичких импликација регионализма, схвайеног као повейана могуйност партиципације граЬана у одлучиваиу о питањима која се тичу њихових интереса, био стадно присутан. Посебно су истицане тешкоће ко je у том настојању представља све вейа сложеност одлука које се доносе и чињеница да информацијама на основу којих се те одлуке доносе располаже само незнатан број људи. На тај начин рационалност постаје привилегија централног нивоа, коме се локални ниво може супротставити само на тај начин да се прогласи нерационалним. Излаз из те ситуације тј. успостављање равнотеже власти могуй je само ако се на локалном нивоу осигура рационалност погађања” (Crozier). Под ~рационалношЙу погађања” аутор мисли на такве ситуације у којима би грайани у расправљању о својим интересима распологали и сгручношйу (информацијама), како би њихови захтјеви имали вейу мјеру „рационалности” и на тај начин представљали протутежу централној власти —• данас искључивом представнику „радионалног”. Тиме je, найме, Crozier тек дао наслутити интересне и техничке аспекте одлучивања, али их није аналитички одвојио, а нарочито не однос техничких и интересних одлука према захтјевима партиципацпје. Чини нам се да би се захтјеви за партиципацијом требали огранпчити на гштересне одлуке, које се доносе на основу вриједносних критерија свих судионика. Након што je одлука о вриједности, циљу који треба остварити донесена, тек тада се може донн јети техничка одлука, одлука која се доноси на основу унапријед утврЬених правила и која треба да предочи алтернативе у остварењу циља. Y том смислу не постоје никакви разлози за судјеловање ширег крута льуди, изван стручњака, у доношењу такве одлуке. Други су довели у питање опортуност партиципације схвайене као традиционална демократска контрола у односу на све сложенији процес одлучиваиа. Наиме, временски распон између доношења неке одлуке и њене реализације постаје све лужи, осим тога, вријеме носи сталне промјене, тако да je практички немогуйе контролирати на који je начин реализирана нека одлука (Wright). Монофункционалне регнје, тј. такве које би се формирале за обављање само једне службе (нпр. планске), биле су разматране само са аспекта ньихове могуйности да осигурају партиципацију корисника. Аискусије око односа функције и територија нису поставило ова два принципа као алтернативне принципе у формирању регија, вей je било говора о томе да су то два комплементарна принципа: територијално формирање регија значн формирање регија за одређене функције, као што и функционално формирање регија значи формирање у оквиру одређеног