Анали Правног факултета у Београду

151

НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СТАРИХ КОДЕКСА

сног колебања. Законе давад je каткада и нехохице упадао у оно што je желео превазићи. Но поред таквих оригиналних места која одступају од класичног стила, за извесна таква места научна анализа je утврдила да су она накладно убачена у текст (тзв. интерполације), често дуто после постанка оригинала, а каткада и знатно каснији фалсификати ( 8 ). Занимљиво je и то, да многе приче у вези са старим кодексима очевидно потврБују да су текстови били јавно излагани на трговима, у храмовима, на важнијим раскршћима путева и сл. Поред прича, то очевидно потврђују и неки пронађени оригинали, као, на пример, и сам Хамурабијев законик, писан на великом гранитном стубу и јавно поставлен на много места у Хамурабијевом царству. И то јавно излагање je био један од разлога за сразмерну краткоћу и сажетост текста ( 3 ). 10. Сличности и разлике. Већ смо у уводу напоменули да конкретни материјал о старим кодексима, којим данас располажемо, даје доста могућности за суштинско упознавање њиховога постанка и њихових основних карактеристика, али да он ипак још није довољан за потпун историјат старих кодификација и коначне закључке о њиховој природи, систему итд. Не можемо са сигурношћу рећи да ли ће будућност донети више конкретног материјала, иако то није нимало невероватно, с обзиром на све ЖИВЉИ рад археолога и других стручњака око ископавања и обраде пронаВеног материјала. Но, чак и ако не би био пронаВен нов материјал, вероватно je да ће правноисторијска наука дал>им дубљим проучавањем садашњег материјала моћи доћи до нових и поузданијих закључака. За сада, даље анализе и закључци отежани су још и околношћу да често познајемо текстове кодекса, али не познајемо довољно обичајноправну материју или неписано законско право из којег су они израсли било као битне новине, било као афирмација ранијега. Неизвесно je да ли и колико ћемо о тој материји знати више, иако би то било веома корисно, скоро неопходно, за правилне закључке. Но, већ и на основи досад познатог и проученог материјала, очевидне су многе, каткада и велике сличности међу старим кодексима. Суштинске сличности су свакако веће од многих и разумливих разлика. Одговор на питагье одакле су те сличности, данас може бити у суштини само један, да су сличности резултат сличних услова друштвеног развитка под којима су стари кодекси стварани. Наравно, могло je бити и извесних узајамних у г тицаја, који су понегде чак и евидентни, као, на пример, између Хамурабијевог законика, као старијег, и Мојсијевих закона, као млаВих, или Сумерског закона као старијег и Хамурабијевог као млађег, итд. Али, очевидно je да каткада имамо упадљиве сличности и тамо, где су узајамни утицаји скоро невероватни или потпуно исклучени. V таквим случајевима je једини могући одговор онај о сличностима друштвених услова. Када познати текстови коначно буду очишћени од интерполација, фалсификата и анахронизама, сличности ће бити још убедљивије и разумљивије. Критика текстова, и филолошка и историјска анализа, имају у том погледу пред собом још велике задатке.

(8) Интерполације и фалсификати могли су лако настати, када се има у виду да je било мало оригиналних примерака и да je већина л>уди била неписмена.