Анали Правног факултета у Београду

150

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

али je углавном уочљив и несумњиво je представљао основну концепцију аутора. Сличне анализе, применено на неке друге архаичне прописе, дале су донекле и сличне рзултате, иако не у сваком конкретном случају. У многим случајевима још ни данас не можемо докучихи систем који je ауторима могао лебдехи пред очима, тако нам кодекси још увек изгледају као несистематско нагомилаване појединих прохшса. Али, постигнухи резултахи у најману руку представљају ггутоказ за даље анализе овакве врсте и оправдавају наду да ћемо кад-тад моћи сагледахи веровахну систематику осталих старих кодекса, те тиме истовремено добити много дубљи увид у начин правничког резонована нихових аутора. То резоновагье je свакако било другачије од нашега, али je за своје време могло представљати напредак. 9. Стил и језик. Осврнућемо ce укратко још и на стилску и језичку страну старих кодекса. У том погледу je нарочито занимљиво указати на високи степей кратког и сажетог начина стилизована. Можемо рећи да у скоро свим старим кодексима већ имамо онај начин стилизована који je суштински истоветан са савременим, a који се састоји из тзв. кондиционалног императива. Прописи су скоро без изузетка формулисани у трећем лицу једнине, са кондиционалним уводом и описом правног посла или кривичног дела, и са нравном санкцијом за прописе. Први део називамо „протазис" (ако неко учини то и то), а друга део „аподозис” (да плати толнко и толико, или да се казни тако и тако). Овакав начин стилизована правних прописа показује сразмерно високу способност сагледавана правне суштине, уз истовремено елиминисане свега онога што није стриктно и бнтно за правку суштину. Краткоћа и суштаственост правних правила била je мотивисана још једшш иако другоразредним техничким мотивом. Пошто су се закони и законици у почетку обично писали на врло тврдом и опором материјалу, на коме није било лако писати, био je ито један од разлога ко ј и je гонио ка што већој краткоћи и сажетости. Као што знамо, законски текстови су се клесали у камену или изливали у бронзи, урезивали у дрво и сл., што je изггскивало напоран физички рад и техничку вештину ( 7 ). Поред сажетости, текстови се обично одликују једноставношћу и јасношћу стила. Нема у нима никакве поуке, моралисана, опоминана или другог васпитачког приступа, апелована на савест луди и сл. И то свођене текста на утврђиване н опис правног ефекта и негове санкције, резултат je високог достигнућа правне логике и неног одвајана од религијских, песничких, дидактичких и других примеса. Истина je да се ту и тамо наилази на одступана од ових класичних карактеристика. Cycpehe се, поред класичне употребе трећег лица једнине, каткада и треће лице множине или друго лице једнине или множине. ТакоВе се ту и тамо наилази на морална или верска излагана, поуке и сл. Овакви изузеци нису потпуно неразумљиви, јер представљају трагове изве-

(7) Стога и до данас нарочито кратак и сажет стил обично називамо ~л апидаршш" што значи каменим, као да je клесан у камену.