Анали Правног факултета у Београду

153

НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СТАРИК КОДЕКСА

вези са њима, а у ширем смислу речи у вези са општим односом између обичајног и законског права. Крајем XIX века заступали су неки правый историчари теорију да између обичајног и законског права постоји извесно периодично смењивање у погледу преваге једног или другог. Према хаквој коннепцији, после сваког дужег периода владавине обичајног права, следовао би период интензивнијег закоског права ради уношења потребных измена у стару обичај поправку материју, насталих услед промене друштвених услова. После нужных корекција које законско право доноси, опет наступа владавина обичајног права, наравно не оног истог које je раније постојало. Нови закони, учвршћујући се у свести л>уди и у правној пракси, полако постају општи обичаји, а и мимо њих се у нравном и друштвеном животу нови обичаји стално pabajy. Затим би опет дошао период када и те нове обичаје треба превазићи па за н>им фаза доминације законског права. И тако редом у бесконачност. Нема сумње да у тој теорији има извесне логичности, на први поглед, па и привлачности. Има у њој и зрна истине, jep je факат да закони који дуго владају могу да пређу у општу свест и да добију многе карактеристике обичаја. Али, историјски материјал нам такву теорију ипак не поткрепљује. Оно што нам историјски материал показује, то je само факат да у примитивным и архаичным друштвима испрва доминира обичајно право, да оно постепено бива потискивано законским, и да задуто могу паралелно постојати и једно и друго, свако у своме домену, па и са многим испреплитањима. Али, пошто примитивна и архаична фаза буду дефинитивно преброБене, не долази више до смењивања једног или другог система као доминантног, него до сталног потискиваньа, па и коначног ликвидирања обијачноправног система, на чије место потпуно или скоро потпуно ступа законски. После тога долази само до смењивања једних закона са другима, једног законског система са другим. Модерна времена код свих цивилизованих народа потврВују нам само ово, а изузетне појаве неких нових правних обичаја преАСтавл>ају само изузетке а не неку законитост своје врсте. Психичко реаговање модерног човека, све више навикло на владавину законског права (укључујући ту и судску праксу, која углавном одражава законско право), такоВе je битно друкчије него психичко реаговање на обичајноправна правила у свести л>уди примитивнијих средина. Као коначну констатацију подвукли бисмо да су стари кодексы законодавне творевине које настају као последица крупних промена у друштвеним условима архаичных средина, у циљу ауторитативног мењања ранијих правних обичаја или превазиБених закона. У односу на примитивно обичајно право ловаца и земљорадника, па и на обичајно право нешто развијенијих земљорадничких друштава, на прелазу из племенског у државно уреВење или раних у развијене државе, кодекси одражавају испрва незнатан a касније све изразитији утицај учвршћене класне владавине и робно-новчане привреде.

Ар

Алберт Бајс

2 Анали