Анали Правног факултета у Београду

158

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кога je право на тужбу појмовно исто што и субјективно материјално право, туживост мора бити несумњиво један материјалноправни појахМ. Друкчије, ако се право на тужбу схвати као право на повол>ну пресуду (правозаштитни захтев), или само као право на мериторну одлуку. Јавноправни елементи овако схваћеног права на тужбу упућују на закључак да je туживост појам процесноправни. Такав закључак о њеној природи поготово се намеће ако се то право схвати најпшре просто, као овлашћење сваког правног субјекта да се са својим тражењем заштите обрати суду и да овај по том тражењу поступа у складу са матери] алним и процесним правом. Ваља, ипак, приметити да се предњи закључак о процесноправном карактеру туживости, као последици једног одреВеног схватања о праву на тужбу, не намеће са апсолутном нужношћу. На могуђност супротног става указујемо у току даъег излагања. Но, напред постављено питање није само теоријско. Његов знача] не лежи само у томе што оно улази у оквир основне проблематике граБанског процесног права. Са њим се може срести и практичар. Наиме, суд у парннци прво исхштује допуштеност тужбе проверавањем да ли су испуњени услови за мериторно расправљање и одлучивање (процесне претпоставке). Ако се узме да туживост представља такав ]едан услов, суд мора на његово постојање да пази по службено] дужности. И даље, у случају у коме нађе да je предмет спора једно нетуживо потраживање, он треба да донесе решење о одбацивању тужбе (арг. чл. 76, ст. 5, чл. 271, ст. 1. и чл. 277. ЗПП. Пошто до мериторне одлуке не може доћи, то изостанак туженог не може за собой повући контумациону пресуду. Слично томе, остаје без дејства признање тужбеног захтева (°), као и одрицање од н>ега и поравнање две радње са дејством правоснажног пресуБења. Ако се, напротив, поБе од тога да ]е туживост ствар самог субјективног права, суд je дужан да расправља о предмету спора и да у случају натуралне облигације одлучи пресудом којом одбија тужбени захтев (као неоснован). Исто тако могуВна je пресуда због изостанка или на основу признања, а поменуте радње располагања предметом спора пронзводе своје дејство ( 7 ). Поред тога, треба нагласити да решење, насупрот пресуди, није способно за материјалну правоснажност (чл. 322. и чл. 336 ЗПП). Доследно томе, тужилац би могао поновити тражење заштите у једној правној ствари у којој први пут није успео да увери суд да je поклон писмено обе Ван, а пронашао je у меВувремену исправу која ту изјаву садржи. Напротив, ако се усвоји материјалноправно гледиште, тужилац би у предњем примеру могао само да предложи понављање поступка (ч\. 381. ЗПП). Питање није добило своје непосредно решенье ни у страно.м законодавству. Ставови науке и праксе су подељени. Ваъа напоменути да се сва схватања не исцрплују у две крајности, онако како смо их изложили за

(6) Супротно, за немачко право Reichel: Ако тужени дужнпк може признатн један очигледно непостојећи (неосновани) захтев, зашто не би могао признати и један нетужив. Ocilm тога, у признању захтева треба нстовремено видеги одрицање од нетуживости (разуме се, уколнко je реч о таквој од које се тужени може одрећи.) Исто важи и за поравнање (ЈЈ, 1912, стр. 73).

(7) За застарело потраживање горња правила не важе. Оно je способно за судску заштиту, jep тужба води осуди ако приговор застарелости не буде истакнут. Зато има писаца који застареле обавезе не рачунају у природне. Тако, на пример, Oertmann, стр. 10, Esser, стр. 87. .