Анали Правног факултета у Београду

172

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

поменухи пакт имати само кад се тиче једне постојеће обавезе. Ако je, пак, закључен истовремено са правним послом на који се односи, он остаје без икаквог утицаја на субјективно право и његову заштиту.

11l Остаје још да ce ca неколико речи осврнемо на питање туживости у меВународном приватном праву. Аа ли суд треба једну обавезу која je по lex fori нетужива, да узме за туживу ако она по lex causae има природу једне потпуне обавезе, и обратно? Тако, на пример, по француском праву пеки видови игре и опкладе доводе до порфектног (туживог) потраживања (коњске и атлетске трке и друга спортска такмичења чл. 1966. Ц. Цив.) ( 57 ). Y неким другим правима обећање чинидбе по основу таквих послова рађа натуралну облигацију. Предње питање може се поставити и за случај да по једном од два закона потраживање није судски заштићено, а по другом je непостојеће. Тако je у немачком праву обавеза плаћа-Iьа награде за посредовање у циљу закључења брака једна натурална облигација (§ 656, ВСВ), док je по југословенском праву уговор којим се таква награда предвиђа, ништав. Или, усменим обећањем поклона заснива се по југословенском праву једна непотпуна обавеза, док по ГраБанском законику РСФСР непоштовање нотаријалне форме поклона чија вредност прелази 500 рубала, чини обавезу неважном (чл. 47. у. в. са чл. 247). Гледиште, да je туживост, као процесноправни појам, строго одвојена од субјективног права, упућује на заклучак да суд шзтање ььеног постојања трееба увек да цени са становишта свог надионалног закона (lex fori) С 53 ). По другом схватању, за питање туживости меродаван je lex causae. То значи да ће суд обавезу узети као непотпуну ако она по статуту правног посла има такву снагу, упркос томе што je тужива по закону земле суда. И обратно, по истом становишху, обавезу која по lex fori није заштићена тужбом, суд ће узети као потпуну ако je као таква предвиВена у страном закону који се примењује на правни посао ( 59 ).

(57) Неке друге примере из упоредног права види код Riezlera, стр. 126. и след.

(58) Y том смыслу за италијанско право (ЫеЬтап, који свој стаз по овом питању изражава кроз мисао да су постојање и прихват.ъивост акције, као и услови њеног вршења, уређени по lex fori, без обзира на закон којнм je регулисан спорны материјалноправни однос (стр. 39). Слично и Fasching поводом допуштености тужбе за утврђивањз (стр. 62). Y начелу, за lex fori се изјашњава н Kralik. Међутнм, овај писац одмах додаје да je ствар квалификације питање да ли мзвесне норме о искључењу или ограничењу туживости треба узети као материјалноправне или процесноправне, услед њихове тесне везе са одређеним нормама материјалног права (стр. 12).

(59) За немачко право, тако: Frankenstein (стр. 358); Schoch, која узима да je нетуживост статутарна грађанским (материјалним) правом и да се при томе уопште није мыслило на неку процеспоправну квалификацију (стр. 60); Riezler, којим изражава извесну сумњу само кад се ради о примени енглеског права (стр. 125. и след.). Изгледа да исто становнште заступа и Kegel кад каже да меродавни правни поредак треба да важи за један материјалноправни захтев у сваком погледу (стр. 205). По Giildenerii, и за швајцарско право меродавна je материјалиоправна норма по питању да ли je правни однос тужив (IZPR, стр. 9). Напротив, Batiftol за француско право сумња да се овде може да одржи отите начело које облигацију подређује закону њеног извора. Разлог за то лежи у природы непотпуне обавезе, која своју каузу налази у дугу савести. Овај аутор, иначе, нема сасвим одређен став по питању коју норму треба применити на природне обавезе (стр. 591).