Анали Правног факултета у Београду

181

РИМСКО ПРАВО ААНАС

правног система још увек није оправдање да га данас проучавамо. Можда je кинеско право исто тако савршено. Један историчар, додуше историчар уыетносги, с правом je говорио да у историји, иако je то наука о прошлое™, може наћи места само оно што je присутно у садашњости ( 13 ). Да бисмо схватили какву je улогу имало римско право у настајању данашњег нашег друштва и данашњег права, морамо бацити један поглед у прошлост. Велики број мислилаца Запада сматра да je Европа центар света, увек у жижи светске историје. Ово мишдење join увек има извесног оправдана многи судбински догађаји светске историје и проналасци који су изменили лице земде везани су за Европу и деривате европске цивилизације. МеБутим, тако није одувек било. Дуто je Европа заостајала за другим деловима света. Y раном среднем веку Европа je гладна, прљава и нетолерантна. Хиљаде жена било je спадено под апсурдним оптужбама да су вештице. Повремено je владала таква глад да су људи убијали једни друге и јели ( u ). Вођени су стогодишњи ратови због разлика у тумачењу једног истог Светог писма (иако je, наравно, било и других разлога). Ни краљеви нису били поштеБени оскудице. Карло Велики je спавао на сламарици, без икакве одеће ( 1б ). Забележено je како je енглески ризничар модакао у име крада трговце на пијаци за мале позајмиде, jep je крадена благајна била сасвим празна ( 16 ). Дуто се чак и за крал>евом трпезом јело прстима, а руке су брисане о крзно пса или косу роба који je седео уз крадев скут. Y то време Европа je заостајала за Оријентом, који зна за свилу, фино оружје и зачине. Гримове бајке, производ немачког средњег века, пуне су управо ужасних појединости ( 17 ). Упоредимо то са филиграном маште, какав представда збирка Хидаду и једна ноћ, у којој се стварност и машта, сензуалност и авантура преплићу на префињен начин. Овај однос полуварварске Европе и цивилизованог Истока илуструје и додир крсташа са Цариградом. Y то време Константинопод има око милион становника, банкаре, римску традицију јавног живота, трке на хшюдрому. Највећи град Запада, меБутим, Венеција, броји једва сто хидада, а Париз, Миихен и други света неколико десетина хидада. Крсташи су, видевши сјај и богатство Византа, били одушевдени. Толико je било њихово одушевдење

(13) Пикон, Увод у једну естетику књижевности, превод Милошевића, Београд, 1965, стр. 148. (14) „Искапали су лешеве и прождирали их, јачи су убијали слабије, a мајке своју децу да тиме утаже глад" пише у Annales Mosellani, XVI, 498, 23 за годину 1032. (према Кулишеру, Опћа економска повијест, превод Брандса, Загреб, 1957, I књ., стр. 102). Овакве појаве кису непознате ни у нашим крајевима. Године 1689. у Босни ~помрли млого парода од глада. Y Сарајеву изидоше дица матер мртву. Y Бањој-луци кога би обисили, обноћ би га гладни л>уди свега изили” (запис објављен у Гласнику Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 1889, књ. 111, стр. 79.

(ir>) Кулишер, нов. дело, I, стр. 74.

(16) Кулишер, нов. дело, I, стр. 335.

(17) Неколико бајки из Гримове збирке почињу једним несхватл>иво суровим чином: родители!, зато што немају чиме да се прехране, остављају децу у шуми да би их појеле звери. Y Ивици и Марици вештица, у кући направљеној маштом гладног, тови дечака и спрема се да га испече и поједе. Марица турне вештицу у пећ и тако се ужасним хепиендом завршава ова прича. Ето чиме je Европа успавлишала своју децу! Чак и у нетто суптилнијој Снежанн зла краљица каже дворјанину ~Одведи Снежану у шуму, убиј je, ишчупај јој срце и донеси га као доказ”. Ничег сличног нема у оријенталним бајкама.