Анали Правног факултета у Београду

182

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

да су почели, уз нечувена насиља, да пљачкају Византинце, иако су дошли као савезници. Ето, таква je била Европа готово десет векова по паду Рима. Што je то шхо je од Европе створило расадник цивилизације и што joj je дало подстрек да стане на чело прогреса? Свакако да je тептко овако вершки прелом објаснити једним чиниоцем, а исто тако и одвојити узроке од последица, јер су испреплетени. Ипак, нема сумњс да je овај заокрет у европској исторнји обележен оним што се обично назива ренесансом. То буђене антике, трагање за грчким и римским узорима свуда: у архитектури, вајарству, философији и книжевности, та синтеза умрле цивилизације и тек цивилизованих варвара, дала je онај огроман полет, векове који раВају једног Аантеа, Колумба, Леонарда да Винчија, Шекспира. Ми правшщи са поносом можемо истаћи једну околност. Један од најранијнх облика овог препорода јесте баш правна ренесанса, међу првим факултетима су школе за проучавање права, тачније римског права. То je истовремено и најтшшчнија ренесанса, jep je до ње дошло готово на један мах. Y XI веку откривеы je у Италији рукопис Јустинијанових Аигеста. Напоменимо да je Неточно римско царство одувек знало за цео Corpus juris civilis, из кога изводи своје законодавство, Осећање које имају први чихаоци Аигеста могло би се упоредити са оним код човека који сриче таблицу множена и нађе уџбеник у коме се говори о тригонометријским функцијама. Пошховање које глосахори указују римском праву граничи ce са обожавањем, хо je за них ratio scripta. Тако je наехало једно расположено које je трајало вековима. После одушевљења хеоретичара и пракса je прихватила римско право; јавио се јединствен феномен да се право једне ишчезле државе примењује. Рецшшрано римско право задржало се све до прошлог века, да би било заменено кодексима који су негови непосредни или посредни потомци: француски Code civil, Аустријски граВански законик, новија генерација законика у које спадају BGB, швајцарски Законик о облигацијама и други. Чак и Богишнћев Имовински законик, који се сматра аутентично нашим, поникао на обичајима народа, обилује одредбама које имају пандан у Тустинијановом зборнику ( ls ). Y томе je и смисао Енгелсове констатације да без античке Грчке и Рима не би било ни савремене Европе ( 19 ). Познати романиста Макс Казер (Мах Kaser) тврди да су Јустиннјанова Аигеста највише читана, највшпе коментарисана и једна од најзначајнијих книга данашне цивилизације. ( 20 ). 4. Како то да су баш Римл>ани дали толико велики допринос историји права и данашнем праву? Римљани су народ са много мана. Један од них je недостатак маште. Који друга народ има тако сиромапшу имагинацију да својој деци даје имена која представљају радне бројеве: Quintus, Sextus, Septimus итд. Ако можемо поделити народе, а та подела je као и већина других само делимично и условно тачна, на оне који гледају звезде и маштају, и оне који гледају око себе и раде, Римљани спадају у ову другу груггу. Y домену ап-

(18) Zocco-Rosa, Influssi di diritto romano sur una legislazione slavo-serba, Mélanges Corn'd, 11, Paris Gand, 1926, стр. 625 —638.

(19) Анти-Аиринг, превод Вујовиђа, Београд, 1959, стр. 199.

(20) Предавайте на Institut universitaire des études éuropéennes, Торшю, 1960.