Анали Правног факултета у Београду

183

РИМСКО ПРАВО ДАНАС

страктнога они далеко заостају за Грцима или Хиндусима ( 21 ). Отуда се и каже да су Грци стварали грандиозне теорије о држави, а Римљани готово никакие теорије, али су створили грандиозну државу. Тај њихов смисао за практично свуда je присутан. Упоредимо један вид остварења нихове цивилнзације са египатском. Фараони сатиру масу дуди, огромна средства и време да би дигли пирамиде које не служе људима, Оне су огромни надгробии спомешщи лажним боговима С 22 ). A највећи грађевински подухвати Рима су ггутеви, аквадукти, јавна купатила, тргови и арене. Све ово носи обележје практичности и окренуто je човеку и животу. Наравно, то нису била богомдана својства. То су природне особине парода који je потицао од ситних земљорадника, ратоборних сељака, који су завладели једним подручјем, од давнина погодним за трговину. Само Апенинско полуострво налази се усред мора које повезује земље и народе (које се, уосталом, и зове Средоземно Mediterraneo). На једној страни су земље које сем жита готово ништа немају, али га имају у изобиљу (долине Нила, Тигра и Еуфрата), а на другој рудом и шумом богата полуострва. На обалама ничу колошгје Грка и „божанских трговаца”, Феничана, чију су најмоћнију насеобину, Картагину, Римљани уз тешке муке победили пре него што су постали господари Средоземља. Нужни пратиоци трговине, банкарство и кредит, били су у Риму толико развијени да су становннци неких градова готово сви пословали посредством банкара i. 23 ). Поред ових природних и привредних околности које су нужно довеле до веома развијеног правног система, постојали су и неки други посебни разлози за ванредна достигнућа Римљана на подручју права и правне технике. Стварању и примени права посветили су се многи најбољи умови Рима. Y Дигестама (D. 1, 2, 2, 35) налазимо: „Многи најистакнутији дуди посветили су се науци цивилног права, а некгг од них су дошли до највећег уважавана у римском народу..Нравна делатност била je у тесно j вези са вршењем многих јавних функдија, које Римљани сматрају за једну од најпривлачнијих каријера. Све или готово све што се односило на право одигравало се пред лицем јавности. Први акт претора по избору било je истицање едикта; сенат je заседао при отвореним вратима; спорови су по правилу пресуђивани на Форуму, а неки од них су привлачили пажњу читаве јавности. Добар адвокат, causidicus, био je познат свима, публика je долазила да га слуша, он je могао рачунати на подршку јавности. Тако се Цицерон уздигао до једног од кључних дуди политичког апарата Рима крајем републике. Већина закона и сенатских одлука носи име предлага-

(21) ~Будистичка наука о космосу дели време и простор на калпе, Калпа je време, практично бескрајно, .. . када би се човек у одећи од најфиније тканине, чији крај додирује тле, једном у стотину година пео на неку планину од најтврђе стене, једна калпа би била време које je потребно да се планина од тог додира тканине потпуно сравни.” (Кинеаса уметност, текст П. Свана, превод Јовановића, Београд, без год. изд., стр. 60). Овакав излет маште премашује могућност Римљана, чија je и митологија збирка једноставних прича пуних пасторалних и раторских елемената.

(22) Не може се рећи да пирамиде немају никакву практичну сврху. Оне, вероватно, треба да импресионирају, да утерају страх у кости поданицима пред државом и фараоном. Аа парафразирамо познату хришћанску максиму (што je побожчост подигла, подиже побожност натпис на порталу клишког храма): пто je покорност држави подигла, подиже са своje стране покорност држави.

(23) Полибије, Historiae, VI, 17.