Анали Правног факултета у Београду

184

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ча, што je велико признање и подстрек да се пшром отворе очи и уши за потребе живота. Ваља указати на још један разлог, који на први поглед може да чуди, ато je традидионализам и конзервативност Римљана С 24 ). Римљани су, из разлога у које овде не можемо улазити, а мебу којима релишја није била иајмање важна, стално окренути својој прошлости. РЬихово поштоваие старик закона je толико да они по правилу остају на снази вековима, чак и кад изгубе сваки смисао. Тако се све до краја задржао Закон XII таблица. Ово право, настало када je Рим био мало насеље, у коме се гложе патрицији и плебејци, у коме je глад чест гост, све je магье одговарало потребама народа који je завладао светом. То je један од разлога римске правничке генијалности: у раскораку између стега традиције и потребе иновације они су нашли веште начине да старо не повреде а да одговоре захтевима времена. То je нарочито видљиво у преторској делатности. Формално уважавајући старо jus civile, претор му je давао нове димензије и примењујући разна средства правке технике; широка тумачења, фикције, формуле са промењеним субјектима и друге. Тако се „на старом и суром зиду цивилног права постепено простирао свежи зимзелен преторског права” i 2 5). И обичнн грабани су показивали сличну довитљивост у коришћењу старих института и реинтерпретацијама старих норми. Тако je из једног облика продаје, настале када се плаћало металним шипкама (форма per aes et libram, створен низ институција породичног, наследног, стварног и облигационог права: фидуцијарни послови, облици залоге, mancipatio familiae и testamentum per aes et libram, адопција и еманципација, coemptio, solutio per aes et libram, nexum и друга. Свему томе дала je заврпши облик, облик који ни данас ннје превазиђен у техничком савршенству, правна наука. И римска државна традиција имала je великог утицаја у историји. Y првом светском рату борило се, било на страни централних сила или на страни савезника, пет владара чија je титула изведена из Цезаровог имена: руски и бугарски цар, немачки и аустријски тсајзер, као и енглески владар, који je, измебу осталих, имао и титулу цезар Индије. Извесно je да je римско државно уређење периода принципата испирисало Наполеона, а вероватно je да je и Хитлер у својнм монструозним плановима имао на уму пример Римљана, који су освојили и романизовали тада познати свет. Ипак, највећу своју вредност стваралачки дух Римљана je показао не у погледу државотворности и јавног права, већ у домену грађанског, прнватног права. Y којој мери римски правни института и принципи щшишог права имају трајну вредност, колико су успели да одоле вековима, вили се из следећег примера. Комисија која je радила на Грабанском законику Руске СФСР добила je изричита упутства да овај кодекс треба да буде израз нових односа и да, сходно томе, треба избегавати класичне институте и формулације пореклом из римског права. Мебутим, ма колико настојали да их заобибу,

(2-1) Тако: Стојчевић, Рилнъани и право, Анали Правног фак., 1957, 2, стр. 175 —176.

(25) Вајс, Неке специфична законнтости у историјском развоју права, Зборник радоаа иосвећен .4. Вајсу, Београл, 1966, стр. 13.