Анали Правног факултета у Београду

186

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сно злоупотребит већ право власника да уништи ствар или je отуђи ( 2? ). Римл>ани, додуше, кажу; пето videtur dolo jacere, qui suo iure utitur, am на другом месту налазимо: male enim nostro iure uti non debemus С 2B ). Шта je то до злоупотреба права? Уосталом, римско право je познавало и конкретна ограничена власника и у корист суседа и у јавном интересу, а добар део тих ограничена поставио je већ Закон XII таблица ( 29 ). Други недостатак који се приписује римском праву јесте формализам. Заиста, римски правници тврде да прост споразум не раВа облигацију, да nudum pactum не даје право на тужбу. ( 30 ). Али немојмо им веровати! Испитајмо ближе начине за закључење уговора у Риму. У консенсуалној форми, тј. без формализма, закључују се неки најважнији уговори: продаја, закуп, најам, уговор о делу, ортаклук и мандат. Готово без формализма, а у сваком случају не са више формализма него што je данас случај у већини савремених правних система Европе, склапају се реални уговори; зајам, остава, послуга и залога. Исто тако, не постоји форма за низ трансакдија које се убрајају у безимене контракте, где спада трампа и све оне безбројне комбинације двостраних односа у којима једна страйка нешто даје или чини, а друга се обавезује да за узврат штогод да или учини. Додајмо овоме пакта, која обухватају поклон, модификације уговора, разне банкарске операције, обећање мираза и друге. Шта онда остаje за форму? Ништа или готово ништа. Остаје стипулација, која je најпре усмена, затим писана и неки литерарни контракти пореклом из грчког права. Међутим, ниједан од ових уговора није контракт са одређеном садржином, не постоје ситуације у којима се мора применит. То су биле универзално употребљиве форме ради постизања неког практичног цил>а, нпр. олакшања доказа. Странке су ради сигурности могле да уз споразум саставе и писали документ. Из овога можемо закьучити нешто што на први поглед изненађује: и поред декларативног опредељења за форму, римско право je магье формалистично него и једно савремено право. Покушајте данас да продате кућу и извршите уговор, у већини држава биће вам потребно неколико дана. Y Риму се то могло урадити за трен ока. 6. Откуда овакво предубеђење? Оно има корен у ставу већине романиста. Формализам, као и строго лично дејство облигација заиста су постојали у Риму једно време. А управо том периоду, периоду ране класике, научници упућују своје дивљење и највеће похвале. Тако се занемарује потоњи развој римског права, за који се држи да je значио опадање, декадендију, да чак и не представља римско, него неко друго право. Томе je највшпе доггринела немачка историјскоправна школа. Трагајући за исконским, правим народним духом сваког права, па и римског.

(27) Gaudemet, Méthode historique et droit romain, Nouv. Revue histor. de droit français et étranger, 1946—47, p. 69.

(28) D, L, 17, 55 (nemo videtur dolo facere etc.); Gai Inst., I, 53 (male enim etc.). (29) Селма таблица, фрагмент: 1,4, 7,8, 9, 10 (према Жираровој реконструкции).

(зо) Nuda pactio obligationem non parit. . . (Улпищн, D, 11, 14, 7,4); Ex nudo pacto inter cives Romanos actio non nascitur (Pauli Sententiae, 11, 14, 1).