Анали Правног факултета у Београду

196

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

них прописа његовим преобраћањем у императиван облик, сама норма се не налази у њему. Она само служи као законодавни мотив инкриминације кривичног дела тј. потреба њене заштите инспирише законодавца да њено кршење пропише као кривично дело и угрози кривичном санкцијом. Према томе, противправност није противност кривичном закону већ противност норми која се налази ван кривичног закона. Неосновано се сматра да није тачно ово Биндингово тврђење. Тако на пример Срзентић Стајић ( u ) сматрају да учинилац кривичног дела вршећи кривично дело поступа противно кривичном закону, јер из сваког кривичноправног пропяса, кад се повеже његов диспозитивни део са санкцијом, добијамо одрене заповести и забране. Ако би те забране или заповести вукле свој корен исклучиво из кривичног закона, ако би се сматрало да оне настају са настанком одредаба кривичног закона (као што то погрешно сматра Штос) онда би елеменат одређености кривичног дела у закону у суштини био истоветан са противправношћу у формалном смислу, тако да би паралелно постојање оба ова елемента у дефиницији општег појма кривичног дела, представљало непотребно понављање. Наиме, ево о чему je реч. Ако би се сматрало да je једно кривично дело противправно зато што je противно пропису кривичног закона који га инкриминише као кривично дело онда би то практично значило да je оно противправно дело зато што je одреВено у кривичном закону. То што je једно дело одреВено у кривичном закону, чини од н>ега противправно дело. Овакво решење je логички неодрживо са гледигата усвојене дефиниције општег појма кривичног дела. Y том случају или се из дефиниције мора елименисати елеменат противправностп у формално.м смислу, паи се, пак, из дефиниције мора уклонити елеменат одређености кривичног дела у закону. Нама се, меБутим, чини да оба ова елемента имају своје место у дефиницији кривичног дела да сваки са своје стране карактерише појам кривичног дела ида би појам кривичног дела без једног од њих био непотпун. Биндингово схватање противправности, које једино обезбеВује посебно и самостално место овом елементу у појму кривичног дела дакле, употпуњује и заокружава општи појам кривичног дела. Противправност у формалном смислу, баш онако како je схвата Биндинг, осветљава суштину кривичног дела са једног аспекта, са кога je не може осветлити елеменат одреВености кривичног дела у закону. Коначно, одсуство елемента противправности у формалном смислу, односно његово уклапанье у законски елеменат дефиниције, онемогућило би објашњење појаве непоклапања противправности и одреВености кривичног дела у закону. Y случају нужне одбране, кривично дело je испунило све законске елементе бића али се сматра да није противправно. Ако се противправност не би схватила онако како je Биндинг схвата, онда се не би могло овако резоновати, већ би се морао прихватити апсурдан закључак да у случају нужне одбране није исюъучена противправност дела, што се противи скоро општем усвојеном схватању у теорији кривичног права. Из свега изложеног прои-

(11) Срзентић — Стајић; Кривично право Федеративна Народне Републике Јутославије, Општи део, Београд, 1961, стр. 124.