Анали Правног факултета у Београду

200

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лошки појам противправности сматра да он не може послужити решавању проблема основа искључења противправности, па стога критикује оне ауторе који, покушавајући да Aajy материјални појам противправности, у ствари одређују њен социолошки појам. Немачки научник Лист je први дао материјално-формални појам противправности. Y формалном смислу Лист дефинише противправност као противност дела државној нор ми. Y материјалном смислу, по њему, противправно je оно дело које je друштвено штетно (антисоцијално или само асоцијално) ( 1Э ). Y нашој литератури матер ијално-формални појам противправности даје академик др Живановић ( 20 ). По њему, противправност. у формалном смислу јесте противност извесном нравном пропису (норми) у облику напада на извесно кривичноправно добро. Y материјалном, иди како Живановић каже тачније, у материјално-формалном смислу, противправност je противност извесном правном пропису (норми) у облику напада на извесну кривичноправну индивидуалну или колективну потребу постојања друштва-државе. Живановић сматра да чисто материјална дефиниција противправности није довољна по Зауеру, материјално противправно je оно понашање, које по својој врсти држави више штети него што јој користи (вид. Heinitz, op. cit., стр. 110). Према четком аугору Олшару ( 21 ) материјална противправност се састоји у социјалној шкодл>ивости совјетској кривичноправној литератури ( 22 ) противправност се у материјалном смислу изједначава са друштвеном опасношћу, која се појављује као посебан елеменат дефиниције кривичног утицајем совјетске литературе и у нашој послератној литератури влада мишљење да се противправност у материјалном смислу и друштвена опасност поклапају. Тако, штр., Срзентић — Стајић истину да противправно дело у суштини није ншпта друто него одређено понашање човека којим се напада једна друштвена вредност ато je друштвено опасно дело. Према томе, друштвена опасност дела и противправност у материјалном смислу не могу бити посебни елементи кривичног дела. Наведени аутори, доследно изнетом резоновању, заступају мишљење да противправност као елеменат општег појма кривггчног дела, може бити схаћена само као формална противност. Материјална противправност, пошто представља друштвену опасност, означава се као засебан елеменат под именом друштвене опасности)» Међутим, док Срзентић — Стајнћ сматрају да je друштвена опасност самосталан елеменат појма кривичног дела, одвојен од противправности у формалном смислу већи број аутора, под утицајем совјетске литературе, стоји на становишту да су противправност у формалном смислу и друштвена опасност две стране једног истог елемента, две стране једне медаље. Противправност се појављује као формални израз друштвене опасности, а друштвена опасност се појављује као материјални израз противправности. Према томе, противправност и друштвена опасност појавл>ују

(is) Liszt, op. cit., стр. 139.

(20) Живановић: Основи кривичног права, стр. 205.

(2i) Erich Olšar: Studie о protipravnosti, Праг, 1940 (резиме) под 3, стр. 103.

(22) Советское уголовное право, Общая часть, колектнв аутора под општом редакциям Др В. М. Чхиквадзе, јМосквз, 1959, стр. 125.