Анали Правног факултета у Београду

201

ОДНОС ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ И ПРОТИВПРАВНОСТИ

ce као један елеменат општег појма кривичног дела, који само има своја два израза: материјални и формални. Овакво мишдене заступају Таховић (стр. 116), Радовановић (стр. 106), С. Франк (стр. 117—118) и др. се не бисмо могли сложити са схватањем да су формална противправност и друштвена опасност два израза једног истог елемента општег појма кривичног дела. Ми се не бисмо могли сложити ни са тим да су противправност у материјалном смислу и друштвена опасност један те исти елеменат. Друштвена опасност јесте материјални елеменат општег појма кривичног дела, али не и материјаша страна противправности. Матернјаша противправност значи друштвени садржај формалие противправности, а друштвена опасност значи друштвени садржај целокупног кривичног дела. Материјална противправност и друштвена опасност са различитих аспеката осветљавају општи појам кривичног дела. Материјална протггвправност оцртава социјално-правхгу материјалност кривичног дела, а друштвена опасност оцртава социјално-рационалну материјалност кривичног дела.^ Y даљим излагањима ћемо настојати да ближим објашњењем појма материјалне противправности и појма друштвене опасности потврдимо и докажемо горе изнете констатације. Противправност у матер ијалном смислу je, по нашем мишљењу, противност ономе што чини садржину норме. Док je противправност у формалном смислу противност самој норми као таквој дотле je у материјалном смислу противправно оно дело које je супротно садржају норме. Док противправност дела у формалном смислу значи једноставно противност дела нравном поретку противправност дела у материјалном смислу значи противност дела онаквом понашању какво правни поредак захтева. Противправност у формалном смислу значи кршење правних правила понашања, а противправност у материјалном смислу значи неслагање учињеног понашана са понашањем ко je као друштвено корисно и целисходно правни поредак хоће да успостави и обезбеди. Значи, за одену материјалне противправности једног дела меродавно je утврВиване значаја тог дела са гледишта друштвених потреба и интереса, његовог положаја и места у склону друштвених противправност се са те тачке гледишта појављује као један суд о друштвеној невредности дела, као негативна друштвена оцена литератури се често о материјалној противправности говори као о „негативном вредносном суду” или као о „суду о невредности”. Овакво мишљене сусрећемо код Велдела (Welzel, op. cit., стр. 46), који каже: „Пошто правни поредак са својим нормами и овлашћењима хоће да успостави један пуновредни (wertvoll) социјални животни поредак, свако понашање које ово пуновредно стане осујећује, представља противправно остварење бића.” Наглер i 2 3) у том смислу каже: „Када ми једну радњу или неки феномен означимо као противправан, онда ту долази до изражаја наш вредносни суд”. Са гледишта ове вредносне оцене, по нему, постоје три категорије дела: „правусходна” дела, правно индиферентна дела и противправна дела. Код првих, резул-

(23) Dr. J. Nagler, op. cit, стр. 13.

5 Анали