Анали Правног факултета у Београду

202

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

хат њиховог вредновања са гледишта правног поретка je позитивам, код других, њихова вредност je манлива одн. вредности нема, а код трећих ради се о правној негацији, тј. о позитивном утврђивању њихове правке невредности. Суд о противправности je осуђујући суд, он je прекор противстајању правном поретку. Поставља се питање, ко одреНује шта се у једном друштву сматра невредшш, другим речима, ко доноси суд о невредности дела, ко оцењује једно дело као противправно. Лист ( 24 ) сматра да je материјални садржај противправности независан од оцене законодавца да je, дакле, метајуристички. Законодавад не проглашава дела противправним, она као таква већ постоје и он их само налази. Већина аутора, пак, сматра да противправност једног дела није унапред дата, већ да зависи од његовог вредновагьа са гледишта друштвених интереса и потреба. По Наглеру (стр. 14), мада je вредновање, природно, у сазнајно-теоријском смислу субјективно те отуд и релативно, ипак оно у условима социјалног жхпзота и са гледишта практичних потреба има општи карактер. Велцел истине да je противправност један објективан суд. Субјект негативног суда вредности није поједини човек, него правый поредак као такав. Судија не може доносити овај вредносни суд, он само може да већ донети вредносни суд од стране правног поретка само накнадно потврди (Велцел, стр. 46). <По нашем мишљењу нема сумње да je оцена противправности један објективан вредносни суд. И даље, пошто je правый поредак израз воле владајуће класе то онда основно мерило за одену противправности и друштвене невредности једног дела јесте вола и интерес владајуће класе у одреВеном друштву. При томе, међутим, треба имати следеће у виду. Законодавад je тај који ову вол>у изражава и нравно оформлује. Он je, дакле, тај, који оцењује друштвену и правду вредност односно невредност понашања луди. Са те тачке гледишта посматрано, Лист није у праву када каже да законодавад дела не проглашава противправним већ их налази. МеВутим, у једном другом обрту посматрано, ствар изгледа друкчије. Ни воља владајуће класе ни, према томе, вола законодавца, нису апсолутно дати и независни друштвени феномены. Вола владајуће класе и интереси владајуће класе условлени су историјским развитком одређеног друштва, у првом реду развитком његових производних снага. Према томе, шта ће бити интерес владајуће класе, па стога и шта Не бити вола владајуће класе, зависи од економске структуре друштва и од политичког система тога друштва који из ње проистиче. Са те тачке гледишта посматрано, друштвено политична и економска структура друштва заправо одређује шта Не бити интерес класе која je на владајуНем положају у том друштву и које Не друштвене односе она имати да одржава и брани. Према томе, вола и интерес владајуНе класе се појавлују као историјски дати и условлени друштвени феномены на одређеном степену развитка производних снага и продукционих односа. Зато није неправилно реНи да законодавад у суштини не проглашава одреНена дела противправним, веН се дела као противправна налазе, јер нужно произилазе из одреНене друштвено-политичке

(24) F. V. Liszt, op. cit. стр. 140.