Анали Правног факултета у Београду

203

ОДНОС ДРУШТВЕЫЕ ОПАСНОСТИ И ПРОТИВПРАВНОСТИ

и економске констеладије друштва у одреБеном историјском тренутку. Дакле, воља и Iштерес владајуће класс само примарно-опажајно представља извор оцене противправности једног дела, а суштински оцена противправности једног дела одређена je самом економском и политичном структуpOiM одреБеног друштва, исто тако као што je овом структурой одре Вена воља и интерес владајуће класс. \ Y досадаппьим излагагьима видели смо где лежи извор критеријума за одену противправности односно друштвене вредности и невредности дела. Сада je потребно видети како се ствара овај вредносни суд, како се долази до негативно вредносне оцене одреВеног људског понашања. Правки поредак, као што je већ речено, хоће да обезбеди такве друштвене односе, који ће омогућити опстанак, функционисање и даљи развој друштва. Да би се обезбедило остварење оваквих друштвених односа, пред појединце се постављају дужности да усагласе своје понашање у социјалном животу са потребама опстанка, функционисања и даљег развитка друштва. Правки поредак, као одраз одреВених друштвених односа на бази одреБеног степена развитка производних снага, успоставља одговарајуће дужности које се намећу свим члановима друштва. Сваки појединац мора да се понаша у складу са овим дужностима значи, социјално целисходно. Дакле, норме увек у себи садрже одреВеяу дужност, ко ja се поставља пред човека у његовом поиашању у друштву. Кршење те дужности je материјална противправност. Овде долазимо у ситуацију да се изложимо критици коју je Цу Дона учинио Фернеку ( 25 ), тврдећи да се овај са својим констатадијама врти у кругу. Наиме, према Фернеку како каже Ду Дона противправна радива je истовремено противдужносна и противнорхмна: дужност постоји само где je издата норма, норма се објављује само онда када треба да буде заснована једна дужност. Но, наставља Цу Дона питање к ада je једна радња противнормна, и стога противдужносна, и стога противправна представља узалудно питање. Сматрамо да je приговор Цу Доне неоснован. Питања се разрешавају редом: једно дело je противправно jep je противно норми, а противно je норми jep одступа од дужности коју ова норма одреБује. Остаје, стварно, можда питање кад једно дело одступа од дужности. Фернек сматра да ће се такво прецизно одреВивање садржаја противправне радње узалудно тражити у литератури. Овоме треба додати да je такво прецизно одреВивање и непотребно. Ми Вемо мало касније то и показати. Па ипак, у погледу могућности садржајног одреВивања противдужног понашања као садржаја материјалне противправне радње, треба рећи следеће: Шта се сматра социјално-целисходним, па према томе дужним понашањем најчешће je предвиБено у правним прописима ванкривичноправног карактера. МеВутим, то није увек случај. Већ раније смо рекли, кад смо говорили о формалној противправности, да норме не морају бити увек писане, већ могу произилазити из духа и смисла целокупног правног поретка. Са гледишта материјалне противправности то значи да социјална пра-

(25) Femeck: Die Rechtswidrigkeit, Jena, Gustav Fischer, 1905, стр. 2.