Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година XVII Maj— Август 1969. Број 3 - 4

НЕКА ОПШТА ПИТАЊА ДОСАДАШЊИХ КОДИФИКАЦИЈА ГРАБАНСКОГ (И ТРГОВАЧКОГ) ПРАВА*

I. Право као друштвена творевина има за задатак да регулише животне односе у друштву. Оно вечито следује тим односима, или би бар требало да им следује, па како животни односи постају сваким даном све бројнпји и разноврснији, то и Gpoj правних прописа, који имају да регулишу те односе постаје све већи, а уз то и по своме карактеру и врсностьг све различитији (устав, закони, подзаконски акти, аутономно право, обичајно право, судска пракса, обичаји, узанси, текућа пословна пракса, типски и адхезиони уговори, чему треба додати меВународне конвенције и уговоре као и једнообразне законе међународног карактера). Све то изазива тешкоће у погледу њиховог познавања, па према томе и у погледу њихове потпуне и правилне прнмене. Отуда су се увек тражила средства да се ово и овакво стање, уколико je то мотуће, што више ублажи, тј. да прегледност и приступачност целине правних прописа буде што потпунија. Међу тим средствима до сада се нарочито истакла и показала на ј више добрих особина кодификација. Y диљу да проведе јединство и систематизацију у једној одређеној области, нпр. у приватном цивилном (грађанском или трговачком), кривичном, породичном или процесуалном (граВанском или кривичном) праву, и не само у овим областима права (*■), држава доноси законике који прав-

* Реферат на Саветовању ~Место Цивилног кодекса у систему нашег права", организованог од стране Института за упоредно право у Београду у договору са Савезном скупштином и одржаном 7, 8 и 9 маја 1969. г. у Београду.

(1) Проф. F. Ferré (у раду: Les problèmes de la codification à la lumière des expériences et des situations actuelles) наводи да су y Француској донети или ce прелвиђа да буду донети, перед већ постојећих класичннх кодекса законика, још и: кодекс о шумама, пољоприврсднн кодекс, рударски кодекс, кодекс о занатству, кодекс о електричној енергнји и racy, кодекс о управним мерама у трговини, кодекс о пошти, телеграфу и телефону, кодекс о цивилном ваздухопловству, кодекс о трговачкој морнарици, кодекс о пловидбеним путевима, кодекс о путевима и друмском саобраћају, железничкн кодекс, порескн кодекс, кодекс о социјалној сигурности, кодекс о јавном здравству, кодекс о социјалној помоћи, кодекс о физичкој култури и спортовима, кодекс о бившим ратницима, кодекс о урбанизму и становању, кодекс о образовању, кодекс о уметности и науци, изборни кодекс, кодекс о народно] одбрани, комунални кодекс, кодекс о личним слободама н полицијн, кодекс о организацией управе, кодекс о уирављан>у и коришћетву државннх добара, кодекс о новцу и монетарним инструментима, и др, Свакако да у овој тенденцией, политици кодификације има, чини нам се, и претеривања. али je свакако потребно извршити посебну кодификацију и многих других области права сем оних у којима je традиционално и класично до сада била врше-