Анали Правног факултета у Београду

280

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

но регулшпу све правые односе једне одређене врете, a који као хакви апсорбују све до тада постојеће посебне законе који третирају односе из области у питању, обухватајући, по правилу, и читав низ односа који дотле нису били изречно регулисани правним прописима ( 2 ). На raj начин кодификатора се јавља, с једне стране, као систематизација, а с друге стране, као попуњавање. Као систематизатора кодификатора се састоји у томе што дотле многобројне растурене законе и остале правые прописе скупља у једну систематску збирку, уносећи, евентуално, сходно духу и плану по коме се кодификатора врши одн. на коме се законик заснива, веће или матье измене у дотле постојеће законодавство- Као попуњавање кодификација се састоји не само у евентуалном преиначењу норгтог које постоје, него и у нравном регулисању оних животных односа који дотле нису били изречно регулисани a који су се, својим бројем и нарочито својом социјалном важпошћу, наметнули као такви законодавцу. Отуда се свака кодификација јавља као једно од средстава правне технике, тј. као једно од средстава за што потпушре и комплексније регулисање одређеног сектора друштвених односа ( 3 ). Она као таква юре сама себи никакав циљ, као што ни право юре само себи циљ. Настојећи да омогући што правилније и што потпуни-

на (и још се вршп), пошто су се многе од ових области, грана права толико развиле и толико добиле у своме значају да заслужују, захтевају управо кодификацију, и на шта се често заборав.ъа под притиском традиционалности и класичности. Мыслимо да треба напоменути да je данас допью до врло знача] них промена у погледу броја, врсте и знача] a појединпх друпггвених односа, тако да многи од њих, који су кекада били и ретки и привредно од великог значаја одн. без великог финансијског ефекта у целини нашюналног дохотка, данас постали изванредно и бројни и значајни, тако да je дошло до њиховог подробног регулнсања у позитивном праву појединих земал>а, и то тако и у толиком обидгу да се намеће и потреба кодификације правних норми о там односима (наведимо само, као пример, односе који настају у вези сиимања, умножавања, фотокогофаља, извођења, приказивања, приватног или за наставне и научне сврхе коришћења грамофонских плоча, магнетофонских трака и телевизијских фнлмова, који данас захтевају читаво законодавство да буду регулисани. и то у првом реду управо зато што они већ данас а свакако joui выше у будуђности имају изванредно велики финансијски ефекат, при чему нова техничка средства ~угрожавају” признато право аутора и пзвођача, тако да управо нова технологи]а живота намеће и нове проблеме, који захтевају посебно регулисање, а у врло развијеним државама са высоким папионалннм дохотком и стандардом и потребу поссбне кодификавд!Је свих правних прописа). Чини нам се да се у нас на ово често заборав ъа, посебно кад се говори о систему јединствепих правних прописа за целу нашу земЛзу, jep се још увек стално имају првенствено у виду традиционалнн и класнчни имозннски односи, а не увиђа се колико се савремени свет брзо и квалитетно мења.

(2) О дефиницији кодификације в. Glasson. La codification, y Grande Encyclopédie, t. XI, p. 312: Кодпфикацнја je скуп, y збпрку која ce назпва законпк, свих закона којн се односе на ызвесну важну грану законодавства; као и М. Planiol: Les codes, у Grande Encyclopédie, t. XI, p 787: Законик je потпуна и систематска збирка закона који се тичу једне одређене материје или једне групе питања истог рода.

(з) О појму правне технике в. D. Micescon: Essai sur la technique juridique (Парнз, 1911), који схвата правну технику у најширем смыслу, тј. сваки поступак којн нма за цил» остварење права, почев од израде закона па до извршења конкретне судске одлуке. Насупрот овом аутору F. Gény: Science et technique en droit prive positif, t. 111 Парнз, 1921), сматра да правна техника представка форму у одиосу према материји (што одговара његовом разликовању на donné и construit), али тако да je та форма у само] ствари произвол датога (donné) V области кога се рад правнпка може слободно кретатп руководећи се само унапред одређеним циљем правне организације. Отуда Жени разликује две врсте правне технике: закоиодавну технику и технику прпмене закона, при чему je кодификацкја један од начина у оквиру законодавне технике.