Анали Правног факултета у Београду

7

ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА И ПРАВИЧНА НАКНАДА

ограничење ове принуде на мере које одлучујуће не коче и избацују принцип привахне користи и његово функционисање као фактора привреде, па га по могућству унапреВују” ( 8 ). Ову теорију приватне користи прихватају и друга немачки аутори. „Ако закон обухвата својину према њеном циљу, ако везује власника само у функционалној примени предмета својине, тиме ce диспозициона овлашћења власника ограничавају у границама социјалне везаности... Али, ако се, напротив, власнику намећу обавезе, које својински објекат удалују од свог цил>а, онда се по правилу, не може више говорит о социјалној везаности својине” ( 10 ). Код свих наведених хеорија ради се о довољно неефикасним критеријумима, свеједно да ли je у питању посебна жртва, тежина захвата, очекивагье, значајни или незначајни домен зашгите својине, аш већ пеки друга критеријум, да би се могло прецизно разграничит када je у питан.у скспропријација за коју треба погоБеном лицу платит накладу, или посгоји само „утврВивање садржаја и граница својине”. 3. Општи услови за експропријацију по нашем праву. Експропријација je одузимање приватне својине на непокрегностима уз правичну накнаду у општем интересу и њен прелазак у друштвену својику. Њу регулише Закон о експропријацији од 27. фебруара 1968. године (пречишВен текст, Службени лист СФРЈ, 11/68). За експропријацију je карактеристично; 1. Предмет експропријације може бити само непокретност (изузетно се могу експроприсати и покретности. Такву могућност предвиВа, на пример, Закон о заштити споменика културе и природних реткости од 24. марта 1965). 2. Овај се предмет мора пренети на друга лице, које je носилац права коришћења на друштвеној својини (изузетно експропријација се може извршити у корист друштвено-гюлитичке организације и удружења граЬана који нису титулари права коришћења). 3. Ово се преношење мора извршити појединачним актом државе, по правилу у форми управног акта. 4. Овај акт се доноси само кад то тражи општи интерес извођења корисних радова у сврху друштвено-економског и културног подизања и развоја народа. 5. За експроприсано добро плаћа се иравична накнада. Експропријација није казна као конфискација. Конфискацијом ce уништава својинска позиција конфиската, због субјективне грешке коју je направио. Експропријација je одређена објективним циљем и њом ce хоће примарно да створи једна нова својинска позиција, у општем интересу. Полазна тачка експропријације je, да се за потребе јавних интереса у смислу Закона о експропријацији, узму непокретности из приватне својнне уз накнаду, које се слободним стицањем не могу прибавит, иди могу прибавит са огромним тешкоћама, и препесу у друштвену својииу.

(9) Reinhardt: op. cit., S. 25

(io) Forsthorf: V erwalt ungerecht I, 8. Aufl. 1961, S. 302