Анали Правног факултета у Београду

159

ПРИЛОЗИ

ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ПАШИЋЕВЕ ВЛАДЕ И СРПСКИХ ОПОЗИЦИОНИХ ГРАЂАНСКИХ CТPAHAKA ПОСЛЕ ГОВОРА Л. ЏОРЏА и ВИЛСОНА

Y току првог светског раха (1914 —1918) измеВу радикала и других српских граВанскых странака није било никаквих неслагања у погледу садржине спољне политике. И једни и друга сыатрали су да je циљ српске сиолзне политике ослобођење и уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаиа и да се тај цил> може постићи само наслоном на савезнике Србије. Када je 1917. године престала постојати коалициона, а образована хомогена радикалска влада на челу са Николом Пашићем ( 4 ) страйке које су прешле у опозицију и дал>е су имале исте диъеве али нису биле задовољне радом новообразоване владе на спровоВењу те по.литике. Баш су говори председника енглеске владе А- Лојд Џорџа и председника САА В. Вилсона, ко je су они одржали 5. одн. 8. јануара 1918. и, у којима су изнели ратне циљеве савезника одн. услове под којима би се могао закључитн мир ■— учинили да опозиција енергично иступи против владиног рада. У говору Л. Џорџа ( 2 ) односно посланиди В. Вилсона ( 3 ) значајна су за решење јушсловенског питања она места у којима се с једне стране предвиВа рестаурација Србије и Црне Горе а с друге давање аутономије кародностима у Аустро-Угарској. Ови говори изазивали су код представника опозиционих странака не само тежак утисак веВ и огорчење на Пашића и владу „због рБаво воВене спољашње по.'Штике''. То потврђује, измеВу осталог, и телеграм, који je Алексић, начелник мннистарства унутрашњих дела, упутио из Париза 15./2. I 1918. министру унутрашньих дела Љ. Јовановићу у Солун, у коме се каже да се прваци опозиционих странака „спремају да пошаљу, ако до сада нису и учинили, депешу престолонаследнику у којој ће тражити сазив Скупштине што пре” ( 4 ). Taj телеграм упућен je дан раније председнику владе Николи Пашићу и у ньему представншди опозиционих странака, пошто констатују да je „наша национална ствар ушла... у страховиту кризу, која извесно није после дња, и ко ja не само осујећава наше национално уједињење, но и

р) 5. XII/22. XX 1914. уместо дотадаппье хомогене радикалске владе образована je у Нишу коалициона влада састав.лсна од представника радикала, самосталних радикала и напредњака, Ова коалициона влада дала je оставку jyna 1917. због иступања из ње представкнка самосталних радикала и напредгьака. До њиховог иступања из владе дошло je због неслагања у питању помилована осуЬеннх на Солунском процесу. По оставци коалициона владе мандат за састав нове хомогене радикалске владе добио je Никола Пашић који je онда образовао хомогену рэдикалску владу Koja се надавила на управи земле и у периоду у коме су се одигравали догађаји о којима говоримо у овом нашем раду. ГраВанску спозидију у српској Народној скупштини сачигьавали су у то време: самосгални радикали, иапредњаци, либералн и радикалски дисиденти.

(2) Граћа о стварању југословенске државе (1. X 20. XXI 1918) Приредили др Драгослав Јаиковић и др Богдан Кирзман. Иисгитут друштвеиих наука, Београд 1964. док, бр. 2. Лондон, 5 I Из говора Д. Лојд Џорца предсгавницима Трејд Јуниона.

(з; Граћа... док. бр. 7. Вашингтон, 8. I Програм светског мира у 14. тачака. Из Вилсонове поруке Конгресу САД.

(4) Граћа . . . док. бр. 22. Париз, 15./2. Ј Начелник Алексић министру унутрашн-их послова Кр. Србије.