Анали Правног факултета у Београду

160

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

утрожава целокупност старых граница Србије пре овога раха, па и ньен државни опсханак" и да je из тих разлога потребно да Народна скупштина манифестује „свој велики бол и бригу” и увери савезнике „да би решење српскога питагьа, како je изнето последним изјавама наших савезника о циљевима раха, била непоправива несрећа равна смрти једног јуначког алн лојалног народа”, траже од владе да одмах саэове у Француској Народну скугаптину коју би отворио регент Александар јер „прошла Скупштина држана на Крфу, изолована од света, остала je без икаквих моралних последица по интересе наше нације, ко je би j едино могла имати да je сазвана била у пријатељској земљи." „Зато инсистирамо каже се на крају телеграма за сазив Скупштгше само у Француској. Не само критичност момента данашњице, већ и догаВаји који ће наступити, захтевају стално бављење народних представника и политичких л>уди у средишту савезничке полигичке акције” ( 5 ). Зашто су опозициони посланнцп захтевали хитан сазив Скупштине у Француској види се исто тако добро и из говора који je један од потписника горњег захтева Марко Трифковић, председник Клуба независних посланика радикалне странке, одржао у Скупштини 1. IV/19. 111 1918. у оквиру дебате о владиној декларадији о спољној политици: ( 6 ). „ ... после говора два велика државннка савезничких земаља ... каже Марко Трифковић ми смо погггуно јасно видели у каквом се критичном стану налази наше национално питање ... Ми смо... тада видели, да Влада није умела да објасни и расветли Савезницима наш нахшонални проблем. Ми смо тада видели да je Влада пропустила да увери Владе Савезничке да победа великих принципа права, слободе и демократы] е, за коју ти велики демократски народи проливају своју драгоцену крв, да победа баш тих принципа неминовно захтева ослобођење и уједињење нашега народа, да je то управо логична последица победе тих начела. ... сматрали смо за своју посланнику дужност да се депешом обратимо Председнику Народне Скупштине и Председнику Владе и да тражимо одмах сазив Народне Скупштине, на оном месту где ће глас наш најбоље да се чује и где ће јаук бола нашега најсилније да одјекне и велика забринутост наша за нашу будућност да се најбоље разуме и најтоплије прими. То je ... била племенита, велика и пријатељска Француска". Као што се из Трифковнћевог говора види захтев за сазивагье Скупштине у Франдуској упутили су опозициони посланици и председнику Народне скупштине А. Нвколићу. О томе да je A. Николић примио поменути захтев известно je (из Ншде 16. I 1918) министра унутраппьих дела Љубу Јовановића, делегат тог министарства Пауновић ( 7 ). На овај телеграм одговорио je Пашић одмах сутрадан А. Николићу да je примио депешу Триф-

(5) ГраЬа. . . док. бр. 21. Париз, 14./1. I 1918. Посланици опозиционих страиака српске Народне скупштине Н. Пашићу.

(f>) Сгенотрафске бвлешке Народне скупштине сазване указом од 12. јула 1914. у Баиредан сазпв у Нишу, а указом од 16. јула 1916. ради продужења седница у вароши Крфу. Од 69 —95. састанка од 12. II до 14. IV 1918. год. Крф. 1918. Види говор М. Трнфковића који je он одржао у Скупштини 1. IV/19. 11l 1918. г. у окв;гру дебате о владнној декларации о спољној политици.

(7) ГраЬа. . . док. бр. 21. у напомени. Свет. Пауновић Л>уби Јованозићу.