Анали Правног факултета у Београду

161

ПРИЛОЗИ

ковића и другова, да ће му одговор који je влада упутила Трифковићу доставити а да je влада довела одлуку да ..Скупштину треба сазвати за 30. јануар (12. фебруар п.н.) на Крфу" ( 8 ). Према томе, влада je на захтез опозиције одговорила да je донела одлуку да Скупштину сазове половином фебруара (по новом календару) на острву Крфу. Како су представници опозиције примили владин одговор, како су га тумачили и шта je она, по гьиховом мишдеиу, требало да учини после говора Л. Џорџа ie В. Вилсона, види се такоВе из поменутог говора Марка Трифковића: ( 9 ) „На жалост, Влада се није одазвала позиву. Њен одговор на нашу депешу, којом смо тражили сазив Скупштине, далеко je од тога да нас умири. Садржина тога одговора морала je забринутн и узбудити и најравнодушнијег Србина. Из тога одговора... јасно се види да je влада само отворено признала свој потпун неуспех који je она претрпела у питаиу наше нанионалне ствари. Y место да iedtmo юш ceoioM оставкоч ппкаже своје схватање парламентарне и националне дуоюности, она нас je позвала на Крф, на ово острво, које je одвојено од политичких савезничких центара..." Лли исто тако на какав je пријем наишао владин одговор одн. њен сазив Скупштине на Крфу, види се не само из телеграма отправника послова српског посланства у Паризу Стеф-ановића који je он 19/6. I 1918. упутио Пашићу и у коме каже: „Примили су на знање али изгледа да су незадоводни" ( I 0) већ и из Николићевог телеграма Пашићу ( п ), у коме га извештава да je саопштио посланицима у Ници иегов позив. „Од послакика овде у групи радикала јавља Николић Пашићу неки сматрају позив изненадан и да не оставља доводно рока за уређивање потребних послова. Неки износе идеју да би иностраној политици потребну манифестацију могла дати и једна у Француској одржана конференција посланика, а рад скупштине да остане за доцније време. Y осталим групама солидаришу се осим Павићевића с мнењем да je Француска боде место и чине владу одговорном за позив на Крф, говоре да би се скупштина у Француској ограничила на питаиа инострана, а на Крфу ће расправдати многа унутрашиа". Из овог Ннколићевог телеграма се измеВу осталог види да je опознција сматрала да Скупштина, после говора савезничких државника, треба да се посвети само сподашним питаиима одн. да она решавање својих спорова с владом у погледу унутрашгьих питаиа одлаже за касније. Одговарајући опозицији ■ — на крају дебате која ce о владиној декларацији о сподној политици водила у Скупштини на Крфу последних дана марта и у првој половини априла Пашић je, измеВу осталог, говорио и о захтеву представника опозиције да се Скупштина сазове у Француској

(8) Fpaha . . . док. бр. 21. у иапомени. Солун, 17./4. I Пашић Пауновићу. (9) Као нап. 6).

(ю) Fpaha. . . док. бр. 21. у напомени. Париз, 19./6. I Стефаиовић Пахпићу. (и) Fpaha . . . бр. 21. у напомени. Депеша министра Љ. Јовановића из Солуиа, 24./11. I.