Анали Правног факултета у Београду

194

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

го већу пажгьу као чнниоцу криминалитета. Аодуше, све je ово још увек далека будуГшост, тако да je тешко тачно предвиЬати. Треће, треба се питати да ли je писац сасвнм успео да повеже опште наличие чиниоце криминалитета, од чета и зависи потпуно његово научно ооЈашњење, иако je, како je и речено, у том погледу свакако постигао*значајан успех. Пама се чини врло занимљивом мисао коју je Диркем изнео у вези са самоуоиством найме, мисао о извесним струјама ко je крећу друштво и нужно доводе до негативних друштвеннх појава, иако се не можемо с њом сложит у облику у коме je изкета. МеЬутим, верујемо да се она могла искористити за потпуније решавање поменутог проблема. Такође изгледа да je писац у извесној мери потценио функционаластичко схватање друштва, па и криминалитета* сводећи га иретежно на испитиване функционалних (уместо узрочних) односа измеВу криминалитета и других појава, a занемарујући његову садржајну страну: тумачење свих друштвених појава, па и криминалитета, као функционалних у односу на целину друштва. Ова примедба je умесна тим пре*што je сам писац врло пластично изложио такво Диркемово схватање приликом приказивања н>егове теорще. Y коначном закључку се може ca задовољством подвући да ово дело ид.е у мали број најуспелијих у нашој социологији, a његово пореВење с Једним од гюзнатих таквих дела у свету, доступно вам je на нашем jeзику (М. Елиот „Злочин у савременом друштву”), испада у љегову корист што je доказ и гьегове шире вредности.

Лр

Рад. Д. Лукић

Dr RUDOLF BRUNS, ZIVILPROZESSRECHT 1968, S. 583+XVI. Уџбеник парничног поступка проф. Врун ca (Марбург, CP Немачка) гш слота вља наЈновије немачко дело у тој области. Писад je књигу замислио као ушод у критичко разумевање грађанског процесног права. Од стандардних уџбеника, овај се одликује по низу свој става. Прво, због чета аутору треба одати пуно признаке, особнта пажња je поклоњена основним појмовима и проблемима. Y једној књизи која има 583 стране формата средње оспине, за историјска излагања није уопште било места. Приказ материје надлежности, достављања, сиромашког права, парничних трошкова и посебних врста поступка сведен je на просту парафразу законских текстова. Али, зато су многе странице посвећене општим учењима о странкама, парничним радњама, процесним претпоставкама, предмету спора, овлашћењу за Бођење парнице, правном интересу, доказу, читьеничном и правном питаЊ У.> као 11 неким другим категоријама од особитог значаја за ошпту теорију граЗэанског судског поступка. Друго значајно обележје овог дела треба видети у примени упоредноправыог метода. Кад се има у виду да су позитивноправне доктрине чврсто везане за традицију националне правке културе и одбојне према страним утицајима, онда осврт на туђе право у оквиру једног релативно кратког систематског приказа представља праву реткост, и служи аутору на част. Разуме се, не може се очекивати да читалац из једног дела оваквог обима добије слику страног права за сваки институт. Писац je вешто изабрао оно по чему се пој едини странн позитивноправии системи разликују од немачког. При томе je указано на предности страног уређења и на вредност стране правке мисли уопште. Као примери пека буду наведени; становиште једног дела и француске доктрине о праву на тужбу и процесноправном односу: Внзиоз (Vizioz); Kjoвенда Каламандпеи (Calamandrei); KaoHewni (Carnein tfi ); Корни-Фоаје (Cornu-Foyer); значај адвокатуре за мирно решавање спорова у Енглеској (стр. 22); претпоставке за право на правну заштиту у француском праву (Vizioz, Solus-Perrot), при чему аутор признаје да француска пракса и наука својим схватањем у већој мери омогућују везу између ма-