Анали Правног факултета у Београду

195

ПРИКАЗИ

теријалног и процесног права, него што je случај у Немачкој, у којој ce појмом апстракгног „права на правосуђе" ове две правке области неприродно раздвајају (стр. 6S. и след.); појам странке у франдуском праву; зна чај страначких тврђења у енглеском и шведском праву (нарочито појам issue у оном првом стр. 240. и след.); степеновање вероватности у науцн нордијских земаља (стр. 275). Проф. Брунс указу] е на то да научни појам правнозаштитног захтева у новије време оживљава, тако да се може говорити готово о једној ренесанси те конструкције. Заступа je Поле (Pohle) у хПтајн-Јонасовом коментару (Stein-Jonas). A. Бломајер (Blomeyer). Додајемо са своје стране Печека (Petschek) у аустријској науци. Аутор je према појму правнозаштитног захтева (с правом!) скешичан, и пита се да ли би било боље да се уместо права према држави у први план стави овлашћење за воћење парнице. Овај други појам можда не би могао да обухвати цео феномен процеса, али би могао да образује спону између материјалног права и парнице, на којој писац, за разлику од других немачких писаца, инсистира (стр. 15). Y уџбенику проф. Брунса срећемо и један појам којем ce y другим делима исте врсте не поклања потребна пажгьа, а то je појам спора. Као и у другим питањима, тако и овде, аутор не инсистира толико на дефиницији, колико на свестраном осветљавању структуре и проблематике дате категорије. За њега je спор пре свега стање затегнутости мейу странкама једног правног односа, које постоји пре парнице и захтева решење. Примећујемо да се спор може схватити како то истине Рубије (Roubier) и као једна правка ситуација. Ако се узые да његово језгро треба видети у повреди права, онда се може замислити да парници даје повода и једно узнемиравање без стварног спора (trouble). Y свои делу проф. Брунс опершие и са појмом тужбе за наредбодавну пресуду (Anordnungsklage), који je још пре првог светског рата настојао да уведе (Kuttner). Оно што по мишљењу аутора оправдана издвајање ове тужбе у посебну врсту, и што je разликује од тужбе за осуду на чинидбу, то je адреса на коју je упућена одговарајућа пресуда: суд овде не изриче заповест туженом да испуни чинидбу, него наређује неком другом органу да пресуду којом се овакав тужбени захтев усваја, узме за подлогу своје одлуке у неком другом поступку. Примере пружају опозициона, опугнациона и излучне тужбе, као и тужба којом поверилац у извршном и стечајном поступку хоће да постигне утврђење постојања или исплатног реда свог потраживања. Слично je и са тужбом за пресуду којом се неком јавном органу нарећује упис у јавни регистар. Појам тужбе за наредбодавну пресуду среће се у немамкој науци још само код Голдшмита (Goldschmidt), који joj je (оправдано!) дао једно обухватније значење. Y ширем смислу, то je тужба за сваку пресуду која je адресована на неки други орхан, а таква je и ocybyjyha пресуда. Ова представља заповест другом суду да дозволи и спроведе извршехье. Y ужем смислу, Голдшмит je тужбу за наредбодавну пресуду схватио као и Кутнер. Ни један ни друт писац нису успели да загреју немачку науку за идеју о овој ново] врсти тужбе. Владајуће учегье заступа и данас становиште да се издвајање помеиутих случајева у посебну категорију заснива на дејству пресуде: ова je намењена неком другом органу, према ко] ем испољава своје правне последице. МеЬутим, основно мерило традиционалне тројне деобе треба видети у облику заштите коју суд пружа (осуда, утврђење, промена). Отуда се сваки од наведених случајева може подвести под неку од те три врсте. Y новије време су мисли о наредбодавној тужби нанхде свој далеки одјек. Један присталица такве тужбе je бечки професор Фашинг (Fasching), који њу у свом Коментару усваја као нову, четврту врсту (св. 111, ст. 17). V аутору књиге коју приказујемо, појам ове тужбе налази свог другог браниоца: проф. Брунс заступа у свом уцбенику Голдшмитово гледиште. Он изражава озбиљну сумхьу да осуђујућа пресуда представља заповест туженом, додајући да се „тешко може оспорити наредба извршном органу да поступа према садржини извршне изреке; потраживање повериоца пре тога