Анали Правног факултета у Београду
4
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕIА
ријн да се „распада", управо због различигаг схватања експропријације. ( 2 ) Теорија појединачног акта ( 3 ) има позитивних страна, зато што омогућава јасно и оштро разграничење: законска ограничења својине представљају ограничења поставлена општим законима, док ce ексиропријација својине заснива на појединачном акту, свеједно да ли je појединачни акт управни акт или акт законодавца. На основу теорије појединачног акта судска пракса je покушала да дефияише експропријацнју; „Код експропријације се не ради о ошпем и једнаком дејству које би било, у суштини, за погоВено право у складу са одреВивашем садржаја границе својине. То je принудни захват државе у својину, на основу закона, било у форма одузимагьа или оптерећења, ко je одређене појединце или трупе, у поређењу са другими, неједнако и посебно погаБа и принуВава их на жртву у корнет заједнице, која се од других не очекује, и то на једну такву жртву ко ja не утврђује уопштено и јединствено садржај и границе за погођена правна добра, већ захвата, уз повреду начела једнакости, добра појединца ш одреБенс групе. Експропријацију карактерише повреда начела једнакости. Управо, да би оно било поновно успостављено, захтева се за експропријацију поравнагье у гарантовању накнаде власнику, док се у случају подједнаког и општег одређивања садржаја својине не захтева никаква накнада". ( 4 ) По овој дефиннцнји као критеријум за експропријацију служи: a) појединачни захват; б) посебна жртва; в) повреда начела једнакости. И поред свих својих предности, теорија појединачног акта не може да пружи задоволавајуће решење. Дешава се да се путем закона а не појединачног акта, својина толико оптерети, да такав захват по свом интензитету представља експропријацију. Држећи се критеријума појединачног акта, такав захват и поред свог обима, пошто не представла конкрстну меру усмсрену против одреВеног појединца или одре Вене групе, одреВује само границе својине, дакле, квалификује се као ограничена својине за које не треба дати никакву накнаду погођеним лицима. Теорија очекиваньа (теорија жртве) Zumutbarkeitslehre (Aufopferungslehre), коју ј у развио Städter, повлачи границу измеБу експроприја-
(2) Carl Schmidt говори о четпри врсте мера захтева у својину које се означавају као експропријација; 1. Експропријација као револуционарна борбена мера („Експропрпјација експропријлтора") која има исто значење као конфискација без права на регулисани поступак. Власиик се трстпра као експлоататор и злочинац. 2. Експропријација као поступай регулисан од стране државе, и то класична експропријација као управни акт донег на основу закона. Ту се ради о правно регулисаном поступку са тачно утврђенлм планом, сасдушањем власнпка, обсзбеђењсм права трећен лица, обезбеђењем новчане накнаде за експроприсани предмет, преношење тог предмета на новог власника, накнада у висини пупе вредности експроприсаног објекта. Не врши се нпкаква днскрпминација власника. 3. Експропрнјација као појединачан захват не само на основу једног закона, већ и помоћу закона, дакле непосредиим актом легислативе. Накнада овде има карактер захтева за учшьену жртву. 4. Експропријација у оквиру правно регулисаног планирања и остварења цил>ева као што су насе.'оаватье, изградња градова и регулисање простора. Bpnnt се према поступцима за експропријацију у случајевима 2 и 3.
(з) Ansсh ü t z: Die Verfassung des Deutschen Reichs, Берлин, 1929, стр. 612. А и с г X Вегрдновг
(4) Одлука Врховног суда Савезне Репуб.шке Немачке, од 10. јуна 1952.