Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНА ПРИРОДА ДРЖАВНОГ САВЕТА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ РУМУНИЈЕ

Проблем правне природе Државног савета улази у Р е А оних проблема о којима се највише расправљало у румунској схручној литератури, и мада je он био решен Уставом Социјалистичке Републике Румуније од 2Î. августа 1965. године, његово изучавање може имати значаја само у нсторијском погледу, jcp се јопт увек могу чути врло разноврсна мишљења о томе проблему. Тај значај би могао још бити увећан тиме што један сличай орган постоји под различитим називима у скоро свим социј алистичким земл.ама Европе и Азије —и, како ми изгледа, све до 1953. године постојао je такође и у Југославији. Назив Државни савет je, уосталом, релативно скорашњег датума с обзиром да je тек био усвојен када je извршена измена Устава 21. марта 1961. године, и задржан у Уставу од 1965. године; исти je такав орган постојао почев од 31. априла 1948. године, када je био донет први народни Устав у Румунији, под назизом Президијум Велике народне скупштине. Према томе, у току деле ове сгудије ми ћемо употребл>авати иајновији назив, иако je расправа о правној природи органа који изучавамо отпочела још у времену када се он називао Президијум Велике народне скупштине. У то доба, 1957. године, ми смо већ изложили мишљење које уосталом нико није прнхватио да je Државни савет био врховни орган државне власти, из чета je проистицало да су постојала два врховна органа државне власти, и то: Велика народна скупштина и Аржавни савет. Ово je мишљење било оспоравано нарочито из два разлога: прво зато што су се одредбе о АР жавн ом савету налазиле у глави 111 Устава од 24. септембра 1952. године, који je у го доба био на снази, међутим наслов те главе je гласно: врховни орган државне власти према томе, по Уставу je постојао само један врховни орган државне власти, што je једино могла бити Велика народна скупштина, којој je био посвећен већи део одредаба из те главе и, друго, зато што се није могло претпоставити постојање два врховна органа државне власти, пошто као врховни орган државне власти треба схватит највиши од државних органа, тако да би било немогуће имаги два органа у држави који би били највиши. Наше миш.ъетье ми смо засновали, међутим, на анализи овлашћења Државног савета, jep je та анализа могла послужит као доказ да су та овлашћења исте природе као и овлашћења Велике народне скупштине.