Анали Правног факултета у Београду

74

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

што je имало за тюследицу да су органи чији je делокруг рада био исте природе, били и сами исте природе, jep правну природу једног органа одреВује сама природа његових овлашћења. 21. марта 1961. године измењена je 111 глава Устава од 24. септембра 1952. године, пре свега промењен je сам наслов те главе и од тада гласи: арховни органи државне власти, отуда je проистекло да су на основу нових уставних одредаба постојала два врховна органа државне власти; Велика народна скугаптина и Државни савет, а то je било предмет 111 главе. Устав од 24. августа 1965. године био je join прецизнији дефишшгући Аржавни савег, у свом трейем плану, као врховни орган државне власти са сталним дејствовањем, који je подређен Великој народној скупштини, која je пак дефинисана, у трећем ставу плана 4, као врховни орган државне власти под чнјом управом и надзором сви остали државни органи обављају своје делатносхи. Очигледно je да би се пак и на основу уставних текстова могла довести у сумњу исправност оваквог схватања и, бар на први поглед, таква би сумња била оправдана. У ствари, могло би се рећи да je тешко схватити да постоји један врховни орган који би био подређен, или да првенство искључује сваку могуйност подрейености. Али дубља анализа ствари доводи до констатације да je ова сумња неоснована. Заиста, не треба разумети ствари на једностран начин. У суштини ради се о томе да не треба сматрати да израз врховни орган има само једно једино значење, само један једини смисао, органски смисао, који се односи на место opiana у систему државних органа, његоз положај у односу на друге органе, смисао који доводи до констатације да у томе погледу може постојати само један врховни орган државне власти. Треба имати у виду да израз врховни орган има још једно значење, други смисао, а то je функционални смисао, који се односи на природу овлашћења које вршн на функцију Kojy обавља у систему државних органа. Да би се наше схватање могло добро разумети, потребно je да се осврнемо, уосталом сасвим укратко, на састав система државних органа ('). Државна власт je јединствена, што се одражава на плану државног уређења у једном једином и јединственом систему државних органа преко којих се врши ова власт. Јединственосг државне власти не искључује, међугим, вршење те власти у различитим облипима остваривања. Јединственост власти намеће штавише постојање таквих облика, да би власт у својим остваривагьима могла да обухвати све области, друштвеног живота, разноврсне и сложене. V румунском уставном систему може.мо разликовати четири основна облика оствариваља државне власти: вршење власти у правом смислу

(1) Ово схватање je исцрпно изложено у нашој монографијн: Sistemul organelor slatului in Republica sociallstà Romania (Систем државних органа у Соцнјалистичкој Републнцн Румунијн), Букурешт, 1966.