Анали Правног факултета у Београду

Ар ВЕЛИБОР ГАВРАНОВ: ПРИНЦИПИ И ПРИМЕНА СИСТЕМА КОЛЕКТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА. Институт за упоредно право, Монографија 42, Београд 1969. Институт за упоредно право објавио je монографију са савременом темой чији знача] постаје све актуелнији. Реч je о систему колективне безбедности конституисаном после другог светског рата у оквиру Организаций уједињених нација и начелима и механизму функционисања тог система. Полазећи од основне сврхе система колективне безбедности —■ онемогућгшања рата као средстава метода у међународним односнма —■ аутор je свој интерес усмерио према утврБивању ефикасности тог система, у оквиру правног механизма Повеље и плана њене практичне примене. Инаугурисан први нут у историји меВународне заједнице после I светског рата, на нивоу Друштва народа, с претензијом да има универзални карактер, систем колективне безбедности показао се још неопходнији после II светског рата, ради обезбеђења и заштите светског дшра. Повеља Уједињених нација je стога посебну пажњу обратила питању колективне безбедности и у порећењу с Пактом Уједињених народа разлнкује се нарочито у следећем: Пакт Друштва народа забрагьивао je рат као противправно средство у меЬународним односима под претњом санкције, али je остављао слободу свакој држави-чланици да те санкције примени или не. Пакт je, под одређеннм условима, сматрао рат дозвољеним средством у решавању међусобних односа држава. Повеља У. нација, међутим, апсолутно забрањује вођење рата. С тим у вези, у међународноправној теорији поставило се питање није ли планом 51. Повеље нарушен апсолутни карактер те забране, с обзиром да члан 51. даје право државама на индивидуалну и колективну самоодбрану. МеВутим, остварење права из чл. 51. претпоставља већ извршен оружани напад противника. Према томе, сматра аутор, члан 51. нма други смисао и не значи изузетак од опште забране воЬегьа рата. Напротив, право на самоодбрану представља елемент система колективне безбедности. Рат, дакле, произилази из повреде забране вођења рата, а не засннва се на чл. 51. Повеље. Значајна разлика у систему колективне безбедности измеЬу Пакта и Повеље je у томе што Повеља забрањује употребу силе уопште и знатно проширује основ за остварење међународног мира, обезбеђујући заштиту свих циљева и принципа Повел>е кроз систем принудних мера, док су одредбама Пакта гарантовани само териториј алии интегритет и политичка независност држава. Сматрајући да je међународни мир недељив, Повеља у чл. 2, тач. 6. одређује да Йе Организација настојати да и нечланице Уједињених нација поступају у складу с принципима Повеље, то налажу интереси очувања међународног мира и безбедности. Зато су основни елементи у структури система колектгшне безбедности Уједињених нација превентивне активности чија je сврха да сведу на најмању меру узроке који могу да доведу до повреде међународног ьшра и употребе силе у међународним односима. Повелза АН, за разшгку од Пакта Аруштва парода разрађује појам шире и уже превенције. Y ширу превендију улазе основна начела одржавања међународних односа у диљу очувања међународног мира. Ужа превенција представља систем мера које утврђују лшрна средства за откла-Iьан>е непосредие претње међуиародном љшру и безбедности. Разлика измеЬу Повеље YH и Пакта Друштва народа постоји и у регулисању предузиматьа прннудие акције за очување или поновно успостављање међународног мира. Одредбама Повеље прописан je систем за предузимање колективне акције у одређеним случајевима, док Пакт такве одредбе не садржи. И друго, још значајније, Повеља УН утврђује обавезност примене тог система и у односу према овлашћешш органима Уједињених нација и према државама чланицама које извршавају закључке тих органа. Одговор на питагье да ли je механизам система колективне безбедности Организацнје УН довољно ефикасап претпостав.ъа деталшу и пажљиву анализу оних одредаба Повеље које регулишу односе и надлежност органа

414

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА