Анали Правног факултета у Београду

419

БЕЛЕШКЕ

Др Велимир Иванчевић: О могућим посебностима обавезно-правних односа друштвеиих правних субјеката као носилаца делатности од нарочито! друштвеног интереса; Др Драгаш Денковић: Управни уговори и облигадиони односи радних организација које врше јавна овлашћења. 3. Како треба да буду регулисани облигациони односи у нашој земли по којим принципима, на којим начелима и којим правилима: Др Мартин Ведриш: Остварнвање права на плодове рада кроз институције облигационог права; Др Живомир Борђевић: О праву на плодове рада и његовом остваривању кроз институције облигационог права; Др Јелена Даниловић: „Правичност” као показателе при одређивању и одмераваљу садржине облигационоправних односа (удео судске власти); 4. Одъоворност, време и рокови и заступништво конкретна питања посматрана кроз скицу професора Константиновића: Др Звоне Рихтман; Накнада имовинске штете међу корисншщма друштвене имовине; Др Обрен Станковић; Брете и начин одмеравања накнаде штете; Др Врлета Крул>: Општа правила о грађанској одговорности и посебна правила о одговорности радника и радних организација; Др Арсен Группе: Општа правила о грађанској одговорности и посебна правила о одговорности радника и радних организација; Др Стојан Цигој : Институт прокуре и цивилни кодекс; Др Бранко Вукмир; Заступање и пуномоћ. Сажето излагање референата послужило je као увод у врло живу дискусију у оквиру група реферата и на основу скице професора Констаитиновића. Др Војислав Спаић сматра да појединим уговорима из области ауторског права није посвећено довољно пажње и да издавачки уговор није једини из ове области. Основно je питање да ли ова питања треба решавати у оквиру закона о облигацијама зато што поред имовинске, садрже и личну компоненту и због тога их, можда, треба регулисати посебним законом. Перо Рихтман се, у својој речи и дискусији, залагао за посебно регулнеанье уговора о кооперацији индивидуалног пољопривредника са задругами јер сматра да се не могу применит строги прописи о испоруци робе, и да треба бити врло обазрив јер „оно што je ново треба да буде предмет фиксних уговора, посебних уговора а буде ли потребно и посебних законских прописа. Са овим ставом се није сложно др Радомир Буровић истичући да се у скици морало водити рачуна о сразмери и да се обухватило оно што je најтипичније и основно и да je, такође, требало разграничити ко ja материја ће ући у цивилни кодекс а ко ja у кодекс удруженог рада. Др Живомир Борђевић се слаже са др Спаићем наводећи да издавачки уговор не треба издвајати из материје ауторског права јер „сви они уговори који се појављују у тој области чине једно једииство, чгше једну целину и треба да буду заједно спојени приликом нормативиог регулисања. Где, то je споредио питање.” Др Бојан Забел сматра „да привредно пословање тражи у извесним примерима специфично регулпсање облигационо-правгшх односа”, и да. скица води рачуна о облигациоиим односима општег характера док специфични привредни послови не могу бити регулисани у оквиру цивилиог кодекса у првом реду због своје динамичности коју. захтевају привредна кретаньа. Сем тога, приликом регулисања специфичних привредних послова треба водити рачуна и о иационалним и међународним обичајима у oboj“ области.