Анали Правног факултета у Београду

420

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ар Владимир Капор, истичуйи принципе којих се треба придржавати приликом израде законика, саглашава се да je неспорно да .законик треба да доноси стабилност и да у гьега треба да уЁе оно што je регулисано меЁународним _ конвендијама. МеЁутим, неслагање настаје када се ради о материји која je повезана са другим областима, тако да постоји могућност да се регулшпе и посебним законима. „Основно je ићи са стабилношћу кроз законик, али исто тако не смемо спречиги динамизирање, јер то нам налаже сам живот”. Важно je створити законик који би поставио основне принципе на основу којих би и привреда могла да регулшпе своје односе. Ар Владимир Јовановић се слаже са др Капором наводећи да би се у издвајању могло ийи и дал>е, јер „ако тако почнемо онда би)могли да сведемо цивилни кодекс на општи део и на један део класичних уговора”, али би у том случају неизбежно морало доћи до понављања. Није сигуран да су сви уговори из ауторског права нови уговори, и предлаже да се поступи као код издавачког уговора тј. да се развије у оквиру трговачког права. Ар Живомир БорЁевиЙ се не слаясе са др Јовановићем, у вези са издавачким уговором jep то ннје привредни посао и сам je регулисан у том оквиру зато што ннје било других могућности, па треба водити рачуна о специфичности. Др Бранко Вукмир сматра да се „моясе добро разумети суздржљивост професора Константиновийа да у нови законик о облигацијама не улазе оне појаве које још нису довољно формиране, које још нису довољно jaсне". Неке од њих су инжињеринг, инвестициони радови, уговор „кључ у руке" и сви уговори о кооперации. Др Никола Балог истине да je за наш правни поредак најбитније установите шта je суштина облигација а затим шта треба да уђе у облигациони законик и „основна двојба, основна сумн>а je у томе, да те то треба да буде један законик самоуправног правног система, самоуправног система, одраз гьегов". Заклгучујући први део саветовања председавајући др Благојевић je изразио сумњу да ће облигационо право и уговор моћи да реши систем самоуправл>ан>а као што се некада мислило да то може да учини уставно право. Никола Срзентић, дискутујући о друтој групи питања, истине да оно што je ново у нашој пракси треба да уЬе у нови закон, али би требало водити рачуна да нам то не смета у нашим односима са иностранством. Треба се задржати само на ономе што je неопходно. Најважније je да у догледно време дођемо до облшационог законика а свима нам je јасно да се не може све обухватити неопходан нам je основ. Др Алојз Финжгар примећује да je једно од основних питагьа да ли су ти односи између појединих организација удруженог рада, да те су то облнгационн односи или ыеки други односи. Најкраће формутесано, пословиц уговори су уговори које склапају међусобно привредне организације. Др Милан Бркић истине да je тема значајна али изгледа да смо тек на почетку дискуспје шта спада у облигације. Треба регулисати оно што je потребно, а не уносите ново по сваку цену. Најважније je тежити универзализацији цивилиога кодекса jep би сва друга решегьа шила на нашу штету. Ар Славко Дарий додаје да je пајбитније да се што пре дойе до позитивних правннх прогшса jep то захтева правка сигурност па треба, првеиствено, водити рачуна о оннма којн ће те норме примешивати у свакодневној пракси. Ар Борислав Благојевић, закључујуБи дискусију о другој групи реферата, подвукао je да се треба ослободити страха од новина ко je морају да постоје и треба да постоје, а исто тако не треба придавати сувише велики значај реакцији гшостранства. Најважније je да закон буде одраз