Анали Правног факултета у Београду

421

БЕЛЕШКЕ

наше стварности ида буде подесан за примену код нас jep je питање конвенције „ко и како и на који начни се може појављивати као актер у привредном промету". Др .Дмитар Поп-Георгијев, отпочињући дискусију о трећој групи реферата, нагласио je да цивилни кодекс треба да одрази постојеће статье и да оцрта смернице којима ће се даље ићи, као и да усмери у темељном правду однос измеВу општег и посебног дела облигационог права. Требало би водити рачуна да код нас постоји специфично право својине и друштвене својине, ито се мора прво рашчистити у цивидном кодексу • делу о стварним правима да би се у облигационом могло применити. Др Михаило Јездић обухвата својим излагањем у дискусији сва питања покренута на саветовању и сматра да сва правда средства треба да доприносе „развитку одређених друштвених односа у одреВеном друштвеном систему. Код нас конкретно у нашем социј алистичком самоуправном друштву". Због тога класични уговори не одговарају односима у нашем друштву и „ту се осећа извесна потреба да и поред ових класичних уговора и ових нових уговора који су у скици професора Константиновића изврсно наведени, изврсно нзраБени и обраВени не само у погледу садржине него исто тако и у погледу њиховог правног обликовања, правних сазнања с којима данас располаже правка наука, правка теорија уопште, потребно би било да се ова наша Комисија за цивилни кодекс мало позабави, найме да тражи решења, може бити и у неким организационим променама за стварање тих ad hoc организација за одре Вене правке послове, где би онда могли да користимо такве класичне уговоре, а да они не ометају наш развитак". Др Алојз Финжгар напомиње да право на плодове рада на подручју облигационог права не може бити посебни правки институт, већ само може довести до нових решења. Др Врлета Крул. сматра да je најважније да законик о облигацијама садржи специфичности наших нових економских односа и да треба паралелно са кодификацијом стварати нове термине који би нам објасиили многе нове појмове. Др Марко КалоВера се врло енергично залаже за прихватање предложеног облигационог законика jep то захтева нравна сигурност и нема потребе да се нови уговори уносе, јер гьих склапају пословни л.уди који ће увек моћи да нађу модел кога he се држати. Др Арсен Группе сматра да граВански законик може да решава односе на општем плану и да облигациони закон и кодекс удруженог рада не треба да буду два одвојена закона већ треба да се претапају један у други. Др Владимир Јовановић мисли да није неважно гштање да ли плодови рада могу да постану основни граВанско-правни институт, и потребно je да се прво награди пепосредни однос измеВу радника и плодова тьеговог рада, па тек тада да се тај однос регулише законом, Постле краћег излагања референата из четврте трупе реферата из области одговорности, настављена je дискусија о свим проблемима. Др Војислав Спаић се слаже да je требало више пажње посветитн Скици, Питање заједничке терминологије за српскохрватско језичко подручје je врло важно и због тога треба оживети рад једне комисије ко ja се бавила овим питањем, али сматра да се не може прихватити да je издавачки уговор основа ауторског права, jep би то значило „назадак у стању у коме се налази наше законодавство и наша теорија". Др Живомир БорВевић истине да се кодификацији прилази када су се односи на известан начин стабилизовали, тако да je неопходно претходно решити нека иерешена питагъа. Не могу се укидати стварна права и не може се потпуно кидати са традицијом, може се само обогатити новим односима карактеристичним за наше друштво.