Анали Правног факултета у Београду

432

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вом: „Кејнсова теорија мултипликатора" одбрањена на Правном факултету 1957. године. Овај рад показује све велике могућности Анине у домену теоријског стваралаштва, јер не само да открива њено суверено познавање модерне економске теорије, у ценгралним проблемима ефеката инвестирања на формирању дохотка и развоја, већ и танано осећање за оне елементе модерне теорије који су прогресивии и научно концшшрани. Ово тачно уочавање шта je суштина и шта je битно, а шта ефемерно y модерној економској анализи, шта има а шта нема научну вредност, указује на још једну битну особину научног лнка другарице Ане: њена економска интуицнја je била дубока и изванредно тачна. Но хтели бисмо још да подвучемо то да ова књига представља њен домет из 1955/56. године, када у нас преовлађује економска догматика, када једва да неколико економиста шире познају модерну граВанску анализу и када je читаво наше сазнање закона социјалистичке економије у иницијалној фази. Но, не ради се само о авангардизму који лругарицу Ану сврстава у малобројне широко образоване економисте већ средином прошле деценије. Ради се и о присуству научне савести и етике у њеном делу и методима рада. За ову книгу je утрошено мною година рада и консултована je, према нашем знању, сва економска литература кој a je у свету тада била доступна обраВеним проблемима. Овај принцип који je тада, а и касније, шггроко био игнорисан од стране многих економиста, који су економску науку свели на „своје мшпљење” о неком проблему, представљао je код другарнце Ане њен мото. Можда то објашњава њене касније честе и превелике скрупуле да објави текстове или пише о стварима за које je већ имала зреле судове и за собом мноштво простудираних књига о њима. Увек je одлагала, желећи да прочита и сазна све, постигне недоступно савршенство. Друго што би, меВутим, требало овде истаВи, и што иде у прилог високог научног профила Анине личности, јесте њена интелектуалност, њена способност да схвати и да уВе у суштиыу иајсуптилније теорије, а поред тога, висок степей толерантности, висок степей и респект према свачијем интелектуалном напору, рекли бисмо велика људска симпатија према свему и сваком ко на поштен начин брани своје ставове, макар их Ана не делила. Она извлачи рационално употребљиво језгро из Кејпсове теорије мултипликатора, ма колико да je скептична и критична ярема целини теоријске конструкцпје. Она и касније, у полемикама које су се распламсале меВу нашим економистима о разним питавыша економске теорије социјализма, не припада ниједној искључивој групи. Иако чврсто убеВена у исправност изворне Марксове мисли о природн социјализма и комунизма, Ана, приступачна и толерантна, у дискусијама пажлигво вага све аргументе оних који друкчије интерпретирају савремену економску стварност. Па ипак, и поред све вредности Анине докторске дисертадије и вредности њеног метода и интелектуалыог поштења, ова теза није штампана, те je остала приступачна само малобројним пријател>има и економистима. То се може објаснити широким спектром објективгшх и субјективних околпости, који већ две деценије држе научни рад у области друштвених наука на универзитету на нивоу умирања и одумирања а што je са своје стране допринело данашњој кризи на универзитету. Суочивши се са тешкоћама научног рада на универзитету и после неколико безуспешних покушаја да јој теоријска истраживања добију одговарајућу емпиријску верификаднју (покушаја који су тек недавно уродили резултатом, када се читав њеи научни рад укључио у оквире тимског рада у Институту друштвешгх Ана се, нешто инстинктом, нешто принуђена околностима послсдие дсценије, посветила стваралачком раду у области васпитања студената и дизању стручног и научног интереса код тыгх за студирање, а не caj\io полагање испита. Y овој области, мислим да je она најуспешнијн педагог наше генерације. Овде je њена актгшност свестрана, разнолика, интензивна, стваралачica, у извесном смислу мисионарска и ван сваке сумгье у правцу и духу