Анали Правног факултета у Београду

431

IN MEMORIAM

Није ни опортуно ни могуће у овом моменту иеказати све оне особености и вредности једне тако сложене и комплексна личности, коју je представљала Ана, a које уједио представљају и трајне вредности доприноса њене гекерације нашем социјалистичком друштву. Ми ћемо еводнрати само неке од фрагмената њене личности, који изражавају Ану, као научника, наставника и друштвеног радника. Ана je пре .две деценије започела своју наставничку и универзитетску каријеру, после бриљантно завршених студија на Партијској пжоли Буре Баковића, Правном факултету и Институту друштвених наука. На овим институцијама она je добила завидно марксистичко образована из друштвених наука, ко je je било оплемењено и обогаћено Аниним дубоким студирањем марксизма и свестраним шхтересовањем за друга поља духовник и ынтелектуалних стваралаштва, за ктьижевност, коју je Ана страсно волела, за позоришну уметност, која jy je до последних дана њеног радног живота пленила, за музику, коју je годинама све дубле упијала и слушала, за економију и њој средне дисциплине социологију, историју, филозофију, политикологију. Ja се не сећам дискусија са њом из било које области друштвених наука и уметности, у којима Ана није била присутна знаньем, ннтуицијом, искуством, интересовањем. Ана je још једном показала својим примером, да марксиста, посебно марксиста-научник и васпитач младих генерација, може да буде само свестрано образована и заинтересована личност ко ja ужу специјалност надограђује на широко ј основи познавала различитих области људских односа и духовног стваралаштва. Вероватно да у овоме лежи објашњење и за Анин високи педагогики смисао и умеће, и за велику привлачност и утицај њезине васпитачке личности на младе генерације. Ове су у Ани имале сигурни ослонац не само за проблеме економске науке, већ и за шири круг њиховог интересовања за све аспекте нашег друштва и света и живота људи у вьему. Широко образована културна личност, Ана je била пре свега економиста-марксиста. Она je припадала хенерацији која je била заокупљена Марксом, пробдила ноћи и дане над њнм, изворно га упознала, и формирала своју научничку личност инспирисаиа како Марксовим стваралачким генијем, тако и примером Марксова живота. А то je врло значајна чињеница. Jep Маркс није само утицао' на Ану својим економским опусом који je значио револуцији у економској науци, већ и променом праксе живљења. То je био живот у којем духовне и културне вредности имају предност над материјалним стремљењима, и у којем je револуционарна етика, значи посвећивање живота идеалима стварне једнакости меЬу људима, борба против отуђења личности, борба против малограВанског концепта света где je повац примарна вредност живота, борба за социјализам и комунизам. Све то представљало je централпе вредности живота којима треба подврћи све. Тако васпитана и Марксом инспирисаиа, Ана се посебно оријентише на изучаванье економских наука; прво, да би сазнала суштину економских односа у савременом свету, а потом и да би као васпитач имала шта да каже новим генерацпјама. Она своје марксистичко образовање у економској сфери допуњује упознавањем модерне грађанске теорије и економске анализе, на студијским путоватьима и двогодишљем боравку, прво на најеминентнијем енглеском универзитету, Кембрицу, школске 1953/54 године а затим на неколико водећих америчких универзитета, школске 1962/63 године. Y Енглеској ради под сугестијама једне од водећих економиста Енглеске овога доба професорке Јоане Робинсон, са којом остаје у пријатељским везама до краја живота. Y Енглеској и САД упознаје такође водеће грађанске и марксистнчке економисте Мориса Доба, Fola Swizija, Кахна, Барана и друге, од којих je нарочито М. Доб ымао утицаја, по мом мишљењу, на њену мисао. МеВутим, централпа личност и школа модерне анализе коју Ана интензивно проучава јесте школа енглсског економисте Мајнарда Кејнса. Резултати ових истраживања израженн су у докторској тези Ане, која je под наело-