Анали Правног факултета у Београду

259

О ПРАВУ НА ПЛОД РАДА

друге одредбе (нпр.. чл. 24, ст. 5,6, 7 и 8, чл. 150, ст. 2, чл. 168, ст. 3, чл. 389, 390, 392, 393, 394, 588, 559). На основу изложеног о спољним облигационоправним односима измеВу субјеката права, може се рећи да се добра и услуге, укључујући и плодове рада, стичу трајно или привремено помоћу институција облигационог права класичним правним средствима: одређивањем дела плода рада који може припасти одређеном субјекту, правом деобе, помоћу обвеза и права потраживања, а у виду стицања права својине, или права употребе, или права употребе укључујући и право искоришћавања, или права залоге. Може се рећи да су та правна средства довольна и да није потребно уводити било какао право на плод рада из разлога који су у овом раду прилично исцрпно наведени. Она, заједно са другим правним средствима, обезбеВују основну тековину нашег друштва, найме, да свако треба да живи од средстава и богатства ко je стиче својим радом. Што се тиче увоБења права на плод рада у унутрашње односе друштвеног сектора рада или, тачније, у интерне односе радних организација,. о томе je било речи. Такво право, ако би било уведено, а то се, по нашем мшпљењу, може учинити тек пошто се разреше питања која се као претходна постављају, спада у другу законодавну облает а не у облает граВанског законодавства. Оно, разуме се, може имати и облигационоправни карактер у смислу да садржи овлашћења која овлашћују титулара да потражује плод рада који му припада. За то се могу користити правна средства и ипституције облигащюног права, при чему није потребно уводит у облигационо право било каква нова правна средства и институције. Па крају, може се рећи да у југословенском праву, укључујући и облигационо право, постоји довољно развијена правна техника ко ja обезбеБује да свако у првом реду живи од резултата свога рада. Али, било би погрешно ако би се сматрало да то зависи од правпе технике. Jep, то у ствари зависи од општих друштвених услова у којима чланови друштва живе и делају, а у првом реду од расподел>ености средстава за производгьу и њихове припадности, организације процеса рада и расподеле произведених добара. Овом излагању може се додати још само то да праву на плод рада, после свега што je речено, нема места ни у облигационом ни у граВанском праву у целини, па ни у нашем правном систему уогапте. Полазећи од тога, одредба Устава од 1963. године, која говори о овом праву, сувишна je и практично неупотребљива, а нема ни било какве теоријске вредности.

Ар

Живомир С. Ворћевић

РЕЗЮМЕ О праве на результаты труда и об его осуществлении в свете институций обязательственного права Автор вначале констатирует, что вопрос введения права на результаты труда как правового и, в частности, гражданско-правового института подняли социалисты-мыслители и социалистические движения. В югославском обществе вопрос гражданско-правового регулирования права на ре-