Анали Правног факултета у Београду

266

АЫАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

императив и процеса стварања јединственог светског тржишта, ко je се пред нама, под утипајем научно-технолошке револуције и гигантског развода саобраћаја и других комуникација, невероватно брзо развија. Даље, ту je и пример Општих узанси за промет робом из 1954. које су у основи веома добро послужиле за наше прилике, иако није реч о посве ловим и оригиналним решењима. Најзад, искуство судске праксе у нас доста јасно показује да одсуство кодификације није у домену уговора задавало непремостиве тешкоће. Оне су биле далеко веће у домену примене правила стварног права (посебно у погледу друштвене својине) и на плануй примене оних позитивних закона који су покушавали изразити наше бурно време на разним другим подручјима. И још нетто: иста правка норма, вербално идентичан правни институт, даје битно друкчија решена ако се примењује у битно различитим друштвеним односима. То се нарочито рел>ефно види на оном делу ошптих одредаба о уговорима који садржи морални кодекс понашања актера тржишта: поштење у промету робом, клаузула rebus sic stantibus, laesio enormis, поступан-е contra bonos mores, односно противно моралу и јавном тюретку итд. Сви су ти институту врло слични стипулисани у веома различитим друштвеним уређењима и сваком од њих могу веома добро да послуже. МеВутим, тумачење у примени тих принципа, ньихова непосредна примена увек у битном записи од схватања и интереса класе која je на власти и веома се разликује у различитим друштвима. Исту идеју сусреВемо, донекле, и у речима проф. Cavallari-a из Фераре; „Судија, тумачећи закон и црнмењујући га у конкретном случају, далеко од тога да заузме својство чистог тумача егзегета, треба да има у виду друштвену повезаност у којој норма делује, разлоге због којнх je проглашена у одреВеном нсторијском периоду и у извесној социјалној ситуацији, као и однос ових обавештења с постојећим условима у тренутку примењивања норме” (предавање у Савезу удружена правника у Београду 1969). То што сам напред изложио није ни усамљено, ни оригинално гледање. Више се аутора, с мање или више модификација, изјашњава по прилици у истом смислу. Чини се да па тој основи почивају и размишљања проф. Б. Благојевића у запаженом предговору Једнообразном закону о међународној продаји телесних покретних ствари (Институт за упоредно право Ево неколико мисли из тог предговора; „Правке норме често спорије показују видљиве промене него што je то случај са садржином друштвених односа који се правом регулишу... С једне стране за време важења једне те исте норме тј. за време важења једне те исте форме, односно правне формуле долази у току нзвесног времена до врло разлнчнтих примени те норме, тако да последние њене примене, посматрано у перспективи протека времена, постају прилично различите, а то значи у крајњој .лини ј и да у следству једне те исте форме, формуле, правне норме долази у току времена до различите садржине правних односа. С друге стране, једна иста правна норма, употребљава се за регулисанье често суштински сасвим различитих друштвених односа, дајући им правни карактер, тако