Анали Правног факултета у Београду

268

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

утица j у нашег друштвеног уре Вења на неке институте с овог подручја и посебно о утицају овог нашег времена, треће индустрнјске револуције, на њих. 111. Наслов јасно указује на главки задатак реферата: врсте уговора које би требало да нормира будући Законик о облигацијама. Реч je дакле о проблему именованих, номинантних уговора (contractus nominati). Именовани су уговори, као што je познато, они који су због своје учесталости у правном промету, због своје важности и карактеристика које се огледају у низу разних видова циркулације добара и услуга, законом посебно предвиђенн, детал>но регулисани суплеторним, диспозитивним и когентшш нормама и којима je закон дао назив, име. Остали уговори, они који у закону нису регулисани, називају се неименованим. По дела потнче још из римског права, али je тада, с обзиром да ни je постојало начело слободе уговарања, имала друкчији знача). То право признавало je само оне уговоре који су били регулисани и заштићени посебном тужбом. Важило je правило »ex nudo pacto obligatio non nascitur«. Постепенны развојем, од тужби за ситуације кад je само једна странна испунила своју обавезу из неименованог уговора (condictio ob rem dati actio doli) преко actio in factum и actio civilis incerti, које су већ представл>але заштиту неформалних односа, истакнуто начело je замењено сасвим новим »ex nudo pacto oritur actio« (ближе: др Сл. Перовић „Облигационо право” стр. 26—20 и др М. Хорват „Римско право”, II део стр. 102—104). Тако се некадашгьа разлика измеБу номинантних као заштићених и иноминантних као незаштићених или делимично заштићених уговора свела на диференцу између регулисаних и нерегулисаних. Аанас свугде у свету влада начело слободе уговарања. Странке које заклучују уговор могу уреВивати своје односе у форми коју саме изаберу и по садржају који одговара њиховим интенцијама, наравно уз по штовање когентних норми. То начело слободе уговарања неки граБански законици изрично стипулишу, али и без тога, из норми општег дела о утоворима, његово постојање у свим важећим законидима je несумњиво. Изричито га спомшьу гшр. италијански Codice civile у чл. 1322. и ГраВански законик ЧССР у пар. 51. Стипулисао je и у чл. 1. Скице. Вреди щтграти италијанско решење: „Странке могу слободно одреВивати садржину ут'овора у границами одреВеним законом. Странке могу закључивати и уговоре који не спадају у посебно предвиВене типове, који имају посебан поредак (1323), уколико су управљени на остварење интереса, који заслужу) у заштиту". Вероватно je упутно да наш будући 30 такоВер изричнто стипулише начело слободе уговарагьа. Држим дакле да je проф. КонстантиновиЬ исправно поступио. Вишеструк je задатак легислативе код одреВивања номинантних уговора, поготово кад je реч о комплексно) кодификацији. Но, два су аспекта најважнија: а) одредиги типове који ће се регулисати и б) одредити по-