Анали Правног факултета у Београду

234

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лава ce y њиховим ценама. Y ствари, цена je појавни облик вредности роба и, по правилу, не поклапа се са њиховом вредношћу, али се креће око н>е. Jep, на тржшпту не делује само фактор који одређује вредност роба друштвено радио време које je потребно за њихову производтьу него и други фактори, као; време и место продаје, однос измеЬу понуде ii потражње, нолитичке прилике и др. Ипак, цена се, с обзиром да се креће око вредности, може условно назвати вредношћу робе. Према томе, може се рећи да лице ко je отуВује робу ко ja представла плод његовог непосредног рада за новац, прибавлю на место ње н>ену вредност као плод рада, иди другим речима, отуђена роба ко ja представља плод рада отуБиоца, трасформише се у њеку вредност као плод рада. Међутим, у робном промету, као што je напоменуто, не наступају салю лица чија роба представла плод њиховог непосредног рада. Напротив, наступају и лица која робу не стварају али je повремено или стално прибавлају и отуВују. Ако би било друкчије, био би опемогућен развијен привредни и друштвенн живот. Према томе, у робном промету наступају како лица која су робу својим радом створила и која, сходно томе, представла мод њиховог рада, тако и лица која робу нису створила и која, сходно томе, не представла плод њиховог рада. Другим речима, за робни промет je ирелевантно je ли роба с којом лице наступа плод његовог рада или не, Основно je да je он њен поседник (власник) и да може да je ставља у промет, да je отуђује. Али, ако се плодом рада може назвати противвредност коју прибавилац прибавља у новцу или роби за робу коју отуђује а ко ja представляя плод гьеговог рада, поставља се питатье може ли се плодом рада назвати иста противвредност у случају кад je прибавилац прибавла за робу коју отуВује a која не представља плод његовог рада. Другим речима, поставла се питање може ли се плод рада назвати противвредност коју прибавилац прибавла у новцу или роби за робу коју отуВује a која не представла плод његовог рада С обзиром на нанред речено, на поставлено питање треба одговсритн негативно. Према томе, у робном промету циркулишу две врсте роба: једна која представла плод рада учесника робног промета и друга која не представла плод тьггховог рада. С обзиром да учесниди у промету отуВују и прибавлају робу посредством новца и да новац није њихова творевина, није плод ibuxoßor непосредног рада, то се у робном промету, перед две врсте роба, појавлује трећа врста ствари: новац. Сходно реченом, имовина учесынка у робном промету састоји се делом из робе и новца који се могу оквалификовати као плод пнховог рада, а делом из робе и новца који се не могу оlсвалификовати као плод гьиховог рада. Део имовине који се састоЈи из робе и новца који се могу сматратн као плод рада чине: створена a још неотуВена роба, као и прибавлен новац и роба за робу коју je прибавилац отуВно а била je плод гьеговог рада. Део имовине којн се састоји из робе и новца који се не могу сматрати као плод рада чине прибавлен новац и роба за робу коју je прибавилац отуБио а ко ja није била плод н>ешвог рада. Koje робе и новац појединих субјеката спадају у једну a које