Анали Правног факултета у Београду

233

О ПРАВУ НА ПЛОД РАДА

Међутим, кад плод рада као творевина служи за задовољење потреба других лица постајући притом роба, онда у првом реду друга лица а и друштво не могу бити равнодушии дрема томе како он те потребе задовољава: у пуној мери, делимично или уопште не задовољава. Према томе, са становишта задоволехьа потреба, све творевине као плодови рада нису у једнакој мери индивидуално и друштвено корисне: пеке су махье, неке више, а неке уопште нису корисне. Друштвено гледајуђи, па и индшвидуално, друштво има потребе за корисним творевинама као плодовима рада или, другим речима, за добрим плодовима, тј. створеиим тако да буду што више корисни. б) Плод рада као прибавлена противвредност (еквиваленат). У условима робне привреде плодом рада може да се назове и назива се и противвредност коју je прибавилац прибавио за робу (материјални производ, духовну творевину или услугу ( 5 )) коју je отуђио као плод свог рада. Jep, прибавлена противвредност долази на место плода који се имао као непосредна творевина свог рада a који je отуђен. Противвредност која je прибавлена може да се јави као плод рада или у виду робе (материјалног производи, духовне творевине, услуге) или у виду новца. Она се, у условима развијене робне привреде, јавља, по правилу, у облику новца. Jep, робе се обично не размењују директно, тј. роба за робу, него посредством новца. Роба која се евентуално прибавља као противвредност и заузима место отуђеног плода рада, постајући тако плод рада прибавиоца, може али не мора да буде плод рада у смислу непосредне творевине лица које са хьом наступи на тржишту. Y условима капиталистичке робне привреде, роба са којом капиталиста наступи на тржишту није непосредна творевина гьеговог рада него творевина рада радника. Y условима развијене робне привреде формира се посебан слој учесника у робном промету тзв. трговци, који не послују са творевинама које су они непосредно створили него са туВим творевинама, тј. са творевинама ко je су створила друга лица, чијој вредности се додаје вредност њиховог рада. Али, без обзира на то да ли прибавлена роба јесте или није плод рада лица које jy je уступило, она се, као роба која ступа и због тога што ступа на место отуЬене робе која представља плод рада отуђиваоца, сматра плодом рада. Новац који се прибавља као противвредност и заузима место отуВеиог плода рада, постајући тако плод рада прибавиоца, није непосредна творевина лица које са тьим наступа на тржишту. Али без обзира на то, он се, ступајући на место отуђене робе која представла непосредан плод рада отуВиоца, сматра хтлодом рада. Новац, поред многих функција, врши и функцију мере вредности роба. Он ту функцију може да врхпи зато што je и сам роба. Вредност роба испо-

(5) Под робом се, у овом случају, подразумева све што представља творевину рада, која има цену, која у промету добија облик робе. Ако изрнчито није што друго речено, изразу роба треба у дад,ем тексту давати овај шири смисао.