Анали Правног факултета у Београду

551

споровима у којима ce решавају првенствено лични односи странака и лица везаних за њих (чланови њихових породила, деца). Поред тога, у пракси судова, посебно окружних као првостепених у бракоразводним споровима, овај постуиак je вођен сумарно, врло често пребрзо, да би ce могле темељито утврдити чињенице важне за правилно решавање сплета личних односа. Са више удублшвања, али ипак недовољно свестрано, вођен je посхупак и у другим породичним стварнма, као што je утврВивање очинства, издржавање и смештај деце. Неоспорно je да je овакав начин вођења поступка у породнчиим стварима имао утицаја на развод брака, на неефикасност издржавања, на положај и заштиту деце поверене једном родитељу итд. По овом питању могуЬа су два становишха: 1. Поступак у породичним стварима треба да остане онакав какав je данас. Он je довољно широко постављен да се у њега могу унети модерне методе утврВивања правноважних читьеница, психолошких стагьа и социјалних ситуација неопходних за заснивање одлуке која се по правилу односи на личне односе странака и лица зависних од њих. Досадашња судска пракса ни je условљена природом овог поступка, него другим друштвеним факторима. Контрадикторност се не може избећи кад има спорних питања, али она не спречава хуманнзацију овог поступка и доношење правилне одлуке. 2. Поступак у породичним стварима треба поставит тако да буде адекватан природи односа које разрешава: тип имовинског поступка треба заменит посебним породичним поступком много више прнлагођеном личним односима који домннирају у породичним споровима. Овај поступак треба да буде хуманији, да гьиме доминира принцип мирења странака, смањивања затегнутости и смиривагьа сукоба, довођења до сагласних и добровольно прихваћених решења под стручним и кбнструктивним руковоВе њем суда. А да би суд могао успешно обавити овај задатак, поступак не сме бити ни сумаран ни брз. Састав судског већа треба да буде такав да се може остварити лични контакт са странкама и лични утицај на њих. Суд треба да се током поступка упозна са личностима странака, са психо-социјалним ситуацијама кроз које су пролазиле и са свим психолошким и социјалним појединостима важним за правилну одлуку. Y том погледу, много више него до сада, суд се мора служит услугама одговарајућих скипа стручњака; психолога, социјалних радника, лекара и других. Y бракоразводним стварима мирсњу странака треба приступити озбиљно и одговоргю, тако да се корнете све постојеће могућности, а нарочито оне које пружа примена вансудских психо-социјално-педагошких метода, кад год се реалио оцени да зато има основа. А у свим породичним стварима одлука и њене правые последице треба да су такве да воде рачуна о новонасталим и новоствореним ситуацијама свих заиитересованих лица. Странке треба током поступка да увиде свој прави положај и да, на крају поступка, нзађу оспособљени да боље и зрелије удовољавају својим породичним и друштвеыим обавезама. Зато поступак мора бити темељит и временски дуже трајати. Према томе, главки цил> био би да се током поступка не заоштрава сукоб између странака, него да се постигие смиривање без обзира на исход спора.

ДИСКУ СИ JA